Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 13. Novembar 2013. | 15:29
Pomoć Francuske, Nemačke i Austrije na smanjenju emisije gasova

Dvogodišnji projekat, koji Evropska unija finansira sa milion evra, osposobiće predstavnike države i privrede u Srbiji za praćenje, kontrolu i izveštavanje o emisiji gasova sa efektom staklene bašte
U Privrednoj komori Srbije obeležen je početak EU tvining projekta „Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju, neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU“. Sistem trgovine emisijama Evropske unije (EU ETS) jedan je od najvažnijih delova politike Evropske unije u borbi protiv klimatskih promena. Istovremeno, ovaj sistem je ključni instrument za efikasno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru industrije. Osnov za funkcionisanje ovog sistema propisan je Direktivom 2009/29/EK i pratećim pravnim aktima.
 
Da bi se u Srbiji efikasnije implementirala ova regulativa, pokrenut je tvining projekat, tokom koga će Srbiji svoja iskustva u ovoj oblasti preneti stručnjaci iz Francuske, Nemačke i Austrije. Srbija se obavezala da će ulagati napore u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao zemlja kandidat, i kao potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i Kjoto protokola, rekla je u uvodnom izlaganju Jovana Jarić, specijalna savetnica ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije.
 
Ističući značaj harmonizacije nacionalnog sa zakonodavstvom EU u borbi protiv klimatskih promena, pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović ukazao je i na komparativne prednosti za kompanije koje ulažu u projekte sa smanjenom emisijom gasova sa efektom staklene bašte. Sprovođenje i primena paketa propisa Evropske unije za klimu i energiju, a naročito  učešće u Sistemu trgovine emisijama EU, predstavlja suštinu strategije Srbije u borbi protiv klimatskih promena. Trifunović je istakao da je Srbija ponosna na nedavno usvojeni zakon o energetskoj efikasnosti, kao i da se 60 odsto problematike emisije odnosi na energetiku, a ostatak na industriju i saobraćaj. Među do sada realizovanim investicijama, Trifunović je naveo Termoelektranu Kostolac B3 sa 350 megavata, investicije u hidroenergiju, kao i postrojenja za toplotnu i elektro energiju u Novom Sadu, a istakao je i važnost implementacije nacionalnog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije.
 
Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, podsetio je na razorne posledice klimatskih promena u svetu, i podsetio da se uskoro održava konferencija u Varšavi na kojoj će se pokrenuti pitanje donošenja novog klimatskog sporazuma. Mi smo se u EU obavezali da smanjimo nivo emisije gasova za 20 odsto, a da udeo energije iz obnovljivih izvora povećamo za 20 odsto, rekao je Benedikt i dodao da će tim aktivnostima biti otvoreno i 700 000 novih radnih mesta. On je takođe naveo da životna sredina spada među prioritete u procesu pridruživanja Srbije EU, zbog čega je i pokrenut tvinig projekat, koji se finansira iz IPA fondova sa milion evra, a trajaće dve godine. Tvinig projektom će u Srbiju biti preneta iskustva Francuske, Nemačke i Austrije.  
 
Fransoa-Gzavije Denio, ambasador Francuske u Srbiji, istakao je da su klimatske promene važna politička tema u Evropi i najavio veliku konferenciju 2015. u Francuskoj, kada će se utvrditi kakva će biti međunarodna dinamika smanjenja emisije gasova. Denio je ukazao na činjenicu da će i u Srbiji svi emiteri, kao što su ciglane, cementare ili postrojenja danjinskog grejanja, imati obavezu merenja i izveštavanja o emisiji gasova.
 
Ovim projektom će se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine omogućiti uspostavljanje strukture i edukacija stručnjaka za oko 130 velikih srpskih kompanija. Kada bude bio uspostavljen, sistem trgovine emisijama EU će podstaći kompanije da ulažu u tehnologije praćene niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Tako će obezbediti razvoj i povećanje zaposlenosti uz povećanje konkurentnosti na evropskom i svetskom tržištu, zaključili su učesnici skupa.