PKSPKS-RPKSrbijaSvetIzdvajamo
 
Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 10. Jun 2013. | 14:51
Životna sredina ka Evropi

Ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović u Privrednoj komori Srbije je precizirala da će se menjati Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o zaštiti prirode i Zakon o upravljanju otpadom, kao i redefinisanje Strategije upravljanja otpadom
U Privrednoj komori Srbije održana je deveta regionalna konferencija ,,Životna sredina ka Evropi’’, koja je organizovana kao jedan od događaja u okviru obeležavanja Svetskog dana životne sredine (UNEP) i podrške sektoru životne sredine u procesu približavanja Evropskoj uniji, realizacijom projekta ,,Razvoj ENV.vet u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: Unapređenje uticaja građana na proces reformi u sektoru životne sredina kao podrška približavanja Evropskoj uniji''. Moderator skupa bila je Anđelka Mihajlov.
 
Učestvujući u radu skupa ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije dr Zorana Mihajlović je izjavila da bi od sledeće godine u budžetu trebalo da se nađe posebna stavka namenjena isključivo projektima u oblasti zaštite životne sredine. Ona je istakla da će biti reči o budžetskoj stavki, na osnovu koje će se tačno znati koja sredstva su opredeljena za tu oblast i za realizaciju kojih projekata se troše. Budžetski fond zaštite životne sredine neće biti telo, niti će imati Upravni odbor i direktora, već će to biti samo račun, objasnila je Mihajlović. Ministarka je naglasila da više neće biti slučajeva kao sa ukinutim Fondom za zaštitu životne sredine, koji je, kako je istakla, funkcionisao kao "ministarstvo u ministarstvu". Ona je ukazala da se na planiranju posebne budžetske stavke za ekologiju radi u okviru izmena i dopuna zakona iz te oblasti na kojima Ministarstvo trenutno radi. Mihajlović je još precizirala da se radi o izmenama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o upravljanju otpadom, kao i redefinisanju Strategije upravljanja otpadom. Ona je rekla da se očekuje da ti zakoni do leta budu usvojeni u vladi, i da se što pre nađu u parlamentu. Mihajlović je podsetila da u oblasti zaštite životne sredine Srbije postoje tri prioriteta – pitanje politike upravljanja otpadom, pospešivanje reciklažne industrije i rešavanje ozbiljnih ekoloških problema, takozvanih crnih ekoloških rupa koje u našoj zemlji postoje deecenijama. Po njenim rečima osnovni zadatak tog minstarstva, kao i  Vlade Srbije je da zajednički rade na podizanju ekološke svesti.
 
U radu skupa učestvovao je i prvi sekretar ambasade Nemačke u Srbiji Kristof Ajhen koji je istakao da je upravo zaštita životne sredine jedno od najzahtevnijih poglavlja, jer u domaće zakonodavstvo treba da prenese stotine propisa i uredbi EU koji se tiču tih oblasti.  On je naglasio da se 65 odsto sporova koji se vode protiv država članica EU upravo tiče životne sredine.  Prema njegovom mišljenju ključnu ulogu u sprovođenju evropskih propisa i standarda imaju lokalne vlasti.
 
Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Ivica Radović je ukazao da se za nauku  izdvajaju veoma mala sredstva (ukupno samo 0,5 odsto), što je veoma skromno. On je  istakao da život na planeti zavisi od energije, materija i gravitacije. Predatavnik Kancelarije za Evropske integracije Vlade Republike Zoran Sretić je istakao da je zaštita životne sredine u Srbiji još uvek na niskom nivou. Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda Goran Trivan je govorio o ulozi lokalne samouprave u zaštiti životne sredine.