PKSPKS-RPKSrbijaSvetIzdvajamo
 
Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 3. Jul 2018. | 13:07
Završen 23. međunarodni simpozijum iz oblasti celuloze, papira, ambalaže i grafike

Simpozijum u organizaciji Centra za celulozu, papir, ambalažu i grafiku Srbije i Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda, a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS i uz podršku PKS, okupio je domaće i strane stručnjake, direktore fabrika i preduzeća iz papirne, ambalažne i grafičke industrije, i predstavnike firmi iz čitave Evrope.
Cilj skupa je bio uspostavljanje direktnog kontakta i partnerskog odnosa između privrednih subjekata i obrazovnih institucija sa jedne, i nadležnih državnih institucija sa druge strane.
 
Glavne teme simpozijuma, obrađene kroz prikazane radove, bile su: sirovine, energija, novi proizvodi i tehnologije, rezultati iz prakse, predviđanje razvoja novih tehnologija u celulozno-papirnoj industriji, kao i aktuelni trendovi u papirnoj industriji Srbije i zemalja iz okruženja.
 
Prikazani su veoma vredni naučno-stručni radovi (iz Finske, Nemačke, Rumunije, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine), kao i rezultati iz prakse poput radova o Fabrici kartona Umka i Fabrici hartije Beograd u kojima su ostavareni svetski rezultati u području povećanja proizvodnje i štednji energije.
 
Stručnjaci i istraživači ekonomske struke u svojim radovima prikazali su koliko i kako se može povećati profitabilnost fabrika ukoliko se ispravno postave odnosi ekonomija-tehnika-tehnologija. Zahvaljujući predavanju o unapređenju poslovnih procesa u CPAG industriji, prvi put su simpozijumu prisustvovali predstavnici službi prodaje iz nekih fabrika i firmi koje se bave preradom papira.
 
Prikazane su i prezentacije firmi koje prate ovu industriju, proizvođača opreme i uređaja za CPAG industriju, kao i sredstava za oplemenjivanje i poboljšanje kvaliteta papira.
 
Na okruglom stolu je predstavljeno privredno-ekonomsko stanje u ovoj industrijskoj grani, kako u Srbiji tako i u okruženju, u periodu izmedju dva simpozijuma. Dominirala je i tema školovanja kadrova za ovu granu industrije, na svim nivoima obrazovanja, od tehničara, inženjera, do istraživača. Problem znanja i obrazovanja nije samo problem bivših jugoslovenskih republika, već i čitave Evrope.
 
Tokom čitavog simpozijuma govorilo se i o temi reciklaže starog papira, kao strateškoj sirovini u proizvodnji papira i kartona, koji čini 90% sirovina u ovoj proizvodnji u Srbiji.
 
Zaključeno je da je neophodno da Centar, zajedno sa rukovodstvom TMF-a i Univerziteta, Privrednom komorom Srbije, te potrošačima starog papira, pokrene široku akciju na nivou Vlade Srbije da se uvedu stimulativne mere potrošačima ovog otpada, kako je to učinila EU (posebno je istaknut primer Hrvatske) čime bi se stvorili uslovi za tržišnu ravnopravnost naših fabrika sa fabrikama iz zemalja EU i okruženja.
 
Danas su fabrike papira u Srbiji u neravnopravnom položaju u odnosu na konkurenciju, baš zbog ove sirovine i njene cene. Pored ove važnosti, stari papir ima i ekološko-strateški značaj, i jedan je od uslova za pristupanje EU u zaštiti životne sredine.  
 
Prisutni su upoznati sa činjenicom da je u Fabrici kartona Umka u toku rekonstrukcija koja će povećati kapacitet proizvodnje sa 120 na 170 hiljada tona godišnje, a da je Fabrika hartije Beograd uspešno završila rekonstrukciju PM4, pa je kapacitet proizvodnje povećan sa 100 na 120 hiljada tona godišnje ambalažnih papira. Poređenja radi, 1996. godine je proizvodnja svih vrsta papira iznosila 100.000 tona i 60.000 tona primarnih vlakana.
 
Konkretni problem CPAG industrije je i nedostatak kadrova, zaključeno je na ovom skupu. Zato je neophodno, rečeno je, na nivou države i Univerziteta u Beogradu, a posebno Tehnološko-metalurškog fakulteta, u budućim planovima predvideti i kadrovsko-obrazovnu problematiku za ovu industriju. Dekan TMF-a, prof. dr Đorđe Janaćković je predložio da se, već u  julu, na Fakultetu, organizuje sastanak na ovu temu i krene u realizaciju rešavanja problema.
 
Zaključak skupa je da je manifestacija ovog formata izuzetno korisna i veoma važna u promovisanju novih naučno-istraživačkih radova, primera iz prakse, prenosa znanja i veština u oblasti koju pokriva, a da se kroz partnerski odnos struke i nauke odvija povećanje kompetentnosti, unapređenje procesa proizvodnje i svakako, bolje i brže rešavanje problematike poslovanja.
 
Pored generalnog pokrovitelja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, simpozijum su podržali Fabrika hartije Beograd i generalni direktor Milan Marković, KEMIRA Austija, SUPERLAB Beograd, SOLENIS Austrija, SCHÄFERROLLS Slovenija i FASIL Arilje.