PKSSrbijaSvetIzdvajamo
 
Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 12. Novembar 2014. | 14:31
Izvoz razvojna šansa Srbije

Neophodna podrška izvoznicima, unapređenje produktivnosti privrede, povećanje investicija u proizvodnju i razvojno-tehnološke kapacitete u kompanijama
Povećanje izvoza treba da bude u fokusu reformskih procesa jer je izvozna privreda stub ekonomskog razvoja Srbije, ocenjeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS), na sastanku o mogućnostima unapređenja izvoza.
 
Milivoje Miletić, vršilac dužnosti predsednika PKS ukazao je da je za povećanje izvoza, strateškog cilja srpske privrede, neophodno unaprediti produktivnost privrede, povećati investicije u proizvodnju i razvojno-tehnološke kapacitete u kompanijama.
 
Srpski izvoz u BDP zemlje učestvuje 40 procenata, dok je taj iznos u zemljama EU između 50 i 80 odsto. Produktivnost srpske privrede dva puta je manja nego u EU, industrijska proizvodnja učestvuje u BDP zemlje samo sa 20 odsto. Realnom sektoru Srbije preko su potrebne investicije i sistemske reforme, što privrednici podržavaju, rekao je Miletić napominjući da se do 2008. godine razvoj domaće privrede bazirao na potrošnji mahom iz privatizacionih prihoda, što je bilo neodrživo na duži rok.
 
Rasta izvoza i razvoja privrede nema bez investicija u primarnu proizvodnju i u narednom periodu mora se raditi sa mnogo više upornosti i znanja na planu rasta proizvodnje i eksporta, naveo je prvi čovek PKS
Kao perspektivne oblasti u kojima Srbija ima komparativne prednosti  Miletić je istakao poljoprivredu, jednu od retkih grana koja beleži suficit u izvozu i tekstilnu industriju, kao radno intenzivnu granu koja daje mogućnost većeg zapošljavanja.
 
 Miletić je najavio da će aktivnosti PKS u narednom periodu biti usmerene na podršku izvoznim aktivnostima kompanija, i dodao da je cilj da se dijalogom države, privrede i struke nađu konkretna rešenja za unapređenje izvoza i ukupnog privrednog ambijenta.
 
Željko Sertić, ministar privrede u Vladi Srbije ukazao je da je rezultat dvomesečnog dijaloga sa privrednicima u PKS dokument od bezmalo 500 pitanja i problema koji opterećuju privredu, a biće sistemski rešavani. Ministar je podsetio da su mere koje sprovodi vlada usmerene na unapređenje privrednog ambijenta i konkurentnosti kompanija, kako bi se što bolje kao izvoznici pozicionirale na globalnom tržištu, koje je sve otvorenije  i zahtevnije. Ministar je istakao značaj regionalne saradnje ali i neophodnost prevazilaženja necarinskih barijera koje otežavaju poslovanje kompanija. Vrlo često u okviru CEFTA sporazuma pojedine zemlje donose uredbe kojima uvode određene prepreke u trgovini, rekao je Sertić  i podsetio na slučaj kršenja ovog sporazuma od strane Makedonije u trgovini žitaricama i Albanije u uvozu lekova.
 
Albanija je početkom septembra donela propis kojim je ograničila uvoz lekova i medikamenata svih vrsta iz Srbije na svoje tržište, što je mimo svih protokola i sporazuma potpisanih između Srbije i Albanije.

„To znači za naše dve najveće farmaceutske kompanije, Galeniku i Hemofarm, zatvaranje tržišta za 110 preparata koji danas postoje registrovani ili su u toku registracije za plasman na njihovo tržište“, rekao je ministar i dodao da se kompanije ne mogu zaštiti državnim intervencionizmom već jačanjem konkurentnosti i produktivnosti.
 
Za osam meseci 2014. godine smanjen izvoz srpske privrede za 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kao posledica katastrofalnih poplava, rekao je Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Ukupna pokrivenost uvoza izvozom takođe je smanjena na 71, 5 procenata sa prošlogodišnjih 78 odsto, što je bio najbolji rezultat u nekoliko proteklih godina, podsetio je on i napomenuo da je Srbija prošle godine imala spoljnotrgovinsku razmenu od oko 26 milijardi evra. Najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije su EU, zemlje CEFTA i zemlje Carinske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan), gde ukupno plasiramo skoro 90 odsto izvoza, naveo je Nikčević i dodao da se pregovara o proširenju liste robe koja se nalazi u bescarinskom režimu. Uloga Vlada Srbije bi mogla da bude u vidu pomoći finansijskim instrumentima izvozno orijentisanoj privrede, kroz obezbeđenje obrtnog kapitala i kapitala uopšte pod povoljnijim uslovima, kao i određenim olakšicama, kazao je Nikčević.
 
Marko Čadež, potpredsednik PKS i direktor predstavništva u Nemačkoj i Austriji istakao je da nikada nije postojao veći interes Nemačke za partnerskom saradnjom i investicijama u Srbiji. Čadež je najavio dolazak nemačke privredne delegacije u Srbiju koji će se sastati i sa predstavnicima poslovne zajednice Srbije. „Strateškim partnerstvom, povezivanjem potencijalnih dobavljača iz Srbije sa nemačkim preduzećima koji imaju interesa započećemo proces podizanja konkurentnosti i time će srpska preduzeća na neki način dobiti nova znanja, kontrolu kvaliteta i ostalo što im je potrebno kako bi kasnije bile spremne da proizvode i drugačije proizvode veće vrednosti kako bi se pripremile za ulazak na veliko tržište“, precizirao je Čadež. Potpredsednik PKS je ukazao da srpske firme mora da zadovolje potrebne standarde i poseduju neophodne sertifikate za međunarodno poslovanje.
 
Na skupu u PKS, privrednici su imali najviše primedbi na nejasnoće i neprecizna tumačenja pojedinih zakonskih odredbi što, kako su istakli, otežava poslovanje, a u nekim situacijama otvara mogućnost za malverzacije.
U radnom delu sastanka Aleksandar Pajić, šef odeljenja za preferencijalno poreklo robe Uprave carina predstavio je mogućnosti poslovanja na tržištima sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, dok je Sanda Šimić, pomoćnik direktora Kancelarije za evropske  integracije, upoznala izvoznike sa programima prekogranične i transnacionalne saradnje koji se finansiraju iz fondova EU. Predstavnici centara PKS za EU integracije, usluge i posredovanje, upravljanje projektima, dijasporu prezentovali su usluge koje PKS nudi izvoznicima.  Aleksandra Stanarević, moderator skupa i direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom, naglasila je da je PKS mesto gde privrednici mogu da iznesu probleme sa kojima se suočavaju u poslovanju i predloge rešenja, kao i da dobiju sve neophodne informacije o svim pitanjima važnim za poslovanje. 
 
Skup održan u PKS deo je aktivnosti Komore i Ministarstva privrede na uspostavljanju dijaloga privrede, države i struke sa ciljem unapređenje privrednog ambijenta.
 
D.V.