Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 4. Oktobar 2014. | 13:01
Veliki potencijal digitalne ekonomije

Izvoz kompanija koje se bave informaciono komunikacionim tehnologijama iznosio je prošle godine 225 miliona evra. Njihov potecijal bi trebalo efikasnije iskoristiti za brži razvoj konkurentnosti kako države, tako i malih i srednjih preduzeća
 
Digitalna ekonomija je sektor koji u svetu generiše milione novih radnih mesta. Otvaranje Poglavlja 10 u evropskim integracijama, koje se odnosi na informatičko društvo i medije, dobar je znak za Srbiju, a samo od nas zavisi kako ćemo iskoristiti pružene mogućnosti. Tek jednu trećinu srpskog IT tržišta zauzima softver, što ukazuje da privreda i državna uprava ne koriste nove tehnologije u meri u kojoj to čine članice EU. Neophodno je zato u prvi plan staviti povećanje nivoa produktivnosti informaciono komunikacionih tehnologija kako bi se ovaj potencijal efikasnije iskoristio za brži razvoj konkurentnosti. To se može postići adekvatnim zakonodavnim okvirom koji će omogućiti lakši uvoz uređaja za istraživanje i razvoj, pojednostaviti procedure uvoza komponenti, uz stvaranje uslova da se više koriste domaća softverska rešenja.
 
Otvarajući dijalog privrede, struke i države u oblasti telekomunikacija, elektronskih komunikacija i informacionog društva, Milivoje Miletić, vršilac dužnosti predsednika PKS, ukazao je brojnim privrednicima iz ovog sektora da je ideja organizatora da se markiraju ključne prepreke uspešnijem poslovanju i pronađu rešenja za njihovo prevazilaženje. Privredna komora Srbije pripremiće jedinstveni izveštaj koji će biti upućen Ministarstvu privrede kao i svim resornim ministarstvima, kako bi se koordiniranim aktivnostima pronašla rešenja za administrativno tehničke prepreke, harmonizaciju propisa, kao i za usklađivanje pravilnika sa usvojenom zakonskom regulativom.
 
Menadžeri sektora digitalne ekonomije ukazali su u svojim diskusijama da je stanje u ovoj oblasti bolje nego što su prilike na domaćem tržištu, jer su kompanije u svom poslovanju natpolovično okrenute stranom tržištu, gde je tražnja veća, a naplativost bolja. Milovan Matijević iz firme Mineco computers rekao je da je Strategija razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija prvi i jedini dokument usvojen u martu prošle godine koji je direktno u vezi sa ovim sektorom, mada je rešavanje problema u ovoj oblasti usko povezano sa radom skoro svih ministarstava Vlade Srbije. U tom kontekstu je potrebno da sva strateška dokumenta koja se usvajaju budu kompatibilna, bez obzira što ih pripremaju različita ministarstva. Na sastanku je rečeno i da bi trebalo školovati veći broj kadrova koji se bave informacionim tehnologijama, a kao primer je naveden Temišvar, gde je u relativno kratkom vremenskom intervalu  broj povećan sa 1000 na 7500 inženjera. Popularizacija ovih zanimanja mora da počne od prvog razreda osnovne škole, kako bi se u daljoj edukaciji stručnjaci profilisali prema potrebama poslodavaca, uz praćenje svetskih trendova i dostignuća. Istaknuto je i da ne treba da izvozimo kadrove, već nova rešenja, a to bi se omogućilo i otvaranjem novih naučno tehnoloških parkova, bez obzira da li su njihovi vlasnici država, ili privatni kapital.
 
Predstavnici privrede i struke govorili su i o razvoju E-trgovine, neophodnoj podršci da se poslovanje prebaci na internet i stvaranju digitalne ekonomije koja bi podržala preduzetništvo. Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS Jelena Jovanović rekla je da je izvoz kompanija koje se bave informaciono komunikacionim tehnologijama iznosio prošle godine 225 miliona evra. Podsetila je i da je PDV povećan sa osam na 20 procenata, da su ekološke takse povećane 150 odsto, a potvrde usaglašenosti su problem jer smo jedini u regionu koji ne priznajemo ni jedan sertifikat koji su izdale laboratorije i razvijene države u svetu. Sve to nanosi godišnju štetu IT sektoru u visini od 15 miliona evra godišnje, što je oko pet procenata ovog tržišta. Predsednik Upravnog odbora RATELA dr Jovan Radunović saglasio se da se promeni zakonski okvir u vezi sa sertifikatima, što su podržali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, navodeći da je u bliskoj budućnosti, odnosno u procesu evropskih integracija dobra prilika za promenu postojeće normativne regulative.
 
Predstavnici resornog ministarstva najavili su novi projekat u vezi sa stvaranjem nove državne institucije, koja bi u prvoj fazi garantovala imlementaciju jedinstvene mreže, a potom zaokruživanje kompletne infrastrukture. Baza za ovaj projekat već postoji u vidu 5000 kilometara optičkih kablova. Novo državno preduzeće koordiniralo bi povezivanje velikih državnih sistema, kao što su EPS, železnica i carina, a potom i sudstvo, školstvo, zdravstvo i lokalne samouprave. Ceo proces trebalo bi da bude završen za tri godine, a potrebna ulaganja procenjuju se na 30 miliona evra. Primera radi, zemlje u okruženju koje već imaju ovakve sisteme, uložile su u njih i do milijardu evra.
 
Sektor informacionih tehnologija ne traži od države nikakve podsticaje, ali očekuje da ona pomogne njihove nastupe na velikim svetskim sajmovima i da pripremi kvalitetne programe za obrazovanje kadrova, pre svega u vezi sa prekvalifikacijom nezaposlenih inženjera, koji imaju srodne obrazovne profile.