PKSPKS-RPKSrbijaSvetIzdvajamo
 
Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 26. Septembar 2014. | 17:20
Dijalogom do boljeg građevinarstva

Problemi i rešenja za oporavak domaće građevinske industrije. Privrednici predložili niz mera, koje će PKS dostaviti Ministarstvu privrede i drugim resornim ministarstvima
Razmatranjem problema i predlozima za oporavak građevinske industrije, u Privrednoj komori Srbije (PKS), počeo je dvonedeljni dijalog privrede, države i struke „Imate reč – budite deo rešenja“ sa ciljem da se zajedničkim naporima dođe do mera za unapređenje privrednog ambijenta.
 
Da bi promenili funkcionisanje privrede Srbije na bolje moramo mnogo više da radimo, da državu učinimo jeftinom i efikasnom, da budemo mnogo odgovorniji i ne smemo dozvoliti da administracija zaustavlja privredne aktivnosti, rekao je Željko Sertić, ministar privrede u uvodnom delu skupa.
 
Sertić je izrazio očekivanje da će rezultat svakodnevnih razgovora biti sistematizovan i sređen dokument koji će pomoći u izradi programa mera za oporavak ukupne srpske privrede. Da bi taj program bio uspešan - mere moraju biti sistematizovane i koraci harmonizovani ka cilju, a to je oporavak privrede, zaključio je ministar.
 
Prema Sertićevim rečima, država je prvi put kao prioritet i najvažniji cilj definisala ekonomiju, ali uslovi privređivanja ne mogu biti promenjeni sami od sebe već u dijalogu sa poslenicima privrede i akademskom zajednicom.
Da bi država funkcionisala, mora da ima prihode, od poreza i od taksi, a ne od kredita i od zaduživanja, poručio je ministar privrede.
 
Milivoje Miletić, vršilac dužnosti predsednika PKS rekao je da je cilj dijaloga u sektoru građevinarstva, industrije građevinskog materijala, stambene privrede i industrije nameštaja, da se sagleda stanje u tom sektoru i predlože mere za oporavak, razvoj i veće zapošljavanje.
 
Aca Popović, savetnik predsednika PKS, koji je bio i moderator skupa, izneo je podatak da je najveći pad od 25 odsto građevinska industrija zabeležila 2013. godine, dok je u ovoj godini imala pad od 7,8 odsto. Negativne tendencije izražene su i u zapošljavanju, izvođenju radova domaćih kompanija, proizvodnji građevinskog materijala...
 
Očekuje se da nova zakonska regulativa u sektoru građevine uredi tržište sa jasnim procedurama i pravilima, podzakonskim aktima koja će zaživeti i primenjivati se u praksi.
 
PKS je predstavila 18 mera za oporavak građevinske privrede, među kojima su rešenje problema dugovanja i unapred plaćenog PDV-a, smanjenje sive ekonomije, podsticaji izgradnji infrastrukture, veći priliv investicija, angažovanje domaće građevinske operative i ravnopravan tretman sa stranim kompanijama na tenderima za dobijanje velikih poslova, kao i udruživanje u konzorcijume.
 
Tokom višečasovne diskusije u PKS čuli su se brojni problemi u građevinarstvu, ali i konkretni predlozi. Zamerke građevinara bile su usmerene na neravnopravan tretman domaćih i stranih kompanija na tenderima i pojavljivanje domaćih kompanija samo kao podizvođača radova u velikim projektima, nemogućnost overe kupoprodajnih ugovora kod notara, težak položaj zaposlenih i oporezivanje i minimalnih zarada. Problem je pad kupovne moći srednje klase i nemogućnost kupovine stanova, pa je  predloženo vraćanje subvencionisanih stambenih kredita. Razgovarlo se i o drvnoj industriji i kako je istaknuto, ta privredna grana uprkos teškoćama odoleva krizi, beleži suficit i dobre izvozne rezultate.
 
Ministar Sertić, u završnici skupa pozvao je privrednike da preko PKS dostave ministarstvu predloge mera i da će svaka ozbiljna inicijativa biti detaljno razmotrena. 
 
Dvonedeljni dijalog „Imate reč – budite deo rešenja“ organizuju Ministarstvo privrede i Privredna komora Srbije,  u saradnji sa resornim ministarstvima sa nemerom da se, zajednički sa svim akterima na privrednoj sceni Srbije, markiraju ključne prepreke uspešnijem poslovanju i pronađe rešenje za probleme sa kojima se suočava privreda. Tokom dve nedelje razgovaraće se o svim ključnim privrednim granama trgovini, farmaciji, energetici, metalskoj industriji, , turizmu, IKT, kreativnoj industriji, saobraćaju, tekstilu, ekologiji, hemijskoj industriji. Cilj sastanaka je, da se u izgradnji poželjnije poslovne klime, mobiliše sav potencijal u pojedinim oblastima i da se rešenja do kojih se došlo u dijalogu ugrade u zakone i mere za brži privredni rast – za više investicija, efikasnije poslovanje i novo zapošljavanje. Od učesnika u dijalogu očekuje se da što konkretnije predoče problem sa kojim se susreću u poslovanju i obrazlože predloge za izmene zakona ili donošenje mera.