Energetika i energetsko rudarstvo

Energetika i energetsko rudarstvoStrateški planovi razvoja energetikeZakonska regulativaKorisne adrese O Udruženju
Struktura energetskog sektora Srbije
 
U okviru energetskog sistema Republike Srbije obavlja se eksploatacija domaće primarne energije (uglja, nafte, prirodnog gasa, obnovljivih izvora energije), uvoz primarne energije (pre svega nafte, prirodnog gasa i uglja), proizvodnja električne i toplotne energije, eksploatacija i sekundarna prerada uglja, kao i transport i distribucija energije i energenata do krajnjih potrošača finalne energije.
 
Energetski sistem Republike Srbije čine:
  • Elektroenergetski sektor sačinjavaju: elektroenergetski izvori za proizvodnju električne energije - termoelektrane, termoelektrane-toplane i hidroelektrane, sistemi za prenos električne energije, preko kojih se vrši prenos električne energije proizvedene u zemlji i obavlja razmena sa susednim sistemima, kao i elektrodistributivni sistemi, preko kojih se vrši isporuka električne energije krajnjim potrošačima.
  • Sektor nafte, u okviru koga se vrši eksploatacija domaćih rezervi nafte i prorodnog gasa; obavlja uvoz, transport i prerada sirove nafte i naftnih derivata; distribucija i prodaja ali i izvoz derivata nafte.
  • Sektor prirodnog gasa, u okviru koga se osim uvoza gasa, obavlja primarna prerada gasa iz domaće proizvodnje, skladištenje, transport i distribucija do krajnjih potrošača gasa.
  • Sektor uglja, u okviru koga se vrši eksploatacija i prerada uglja. Eksploatacija uglja odvija se u rudnicima sa površinskom eksploatacijom uglja, rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja i rudniku sa podvodnom eksploatacijom uglja.
  • Sistem daljinsko grejanja  čine sistemi gradskih toplana, koji postoji u 57 gradova Srbije i  sistemi industrijske energetike.
  • Obnovljivi izvori energije obuhvataju upotrebu raspoloživog potencijala prirodnih resursa za dobijanje primarne ali i finalne energije.  Procenjeni tehnički iskoristiv potencijal obnovljivih izvora energije iznosi 5,65 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega potencijal biomase iznosi 63%, sunčeve energije 17%, potencijal malih vodotokav (MHE) 10%, energije vetra 5% i geotermalne energije 5%.
  • Sektor maziva  koji obuhvata proizvodnju, uvz i izvoz mazivih ulja i srodnih proizvoda.
Potrošnja primarne energije u 2014. godini iznosila je 13,3 Mtoe, od čega 70%  čini primarna energija iz sopstvene proizvodnje, a 30% primarne enrgije se supstituiše iz uvoza. Za Srbiju je karakterističan visok udeo uglja, pretežno niskokaloričnog lignita, u ukupnoj primarnoj energiji (preko 50%), koji se dominantno koristi za proizvodnju električne energije. Visok udeo domaćeg lignita omogućava relativno visoku, u odnosu na druge zemlje, energetsku nezavisnost zemlje i proizvodnju električne energije uz relativno niže i stabilne troškove. Na drugoj strani, korišćenje lignita u proizvodnji električne energije povećava njihov uticaj na životnu sredinu. Ova činjenica, dugoročno posmatrano, uvećava i rizik rasta troškova emisije ugljen dioksida, odnosno gasova koji globalno izazivaju efekat staklene bašte.
 
Energetski intenzitet, odnosno potrošnja ukupne primarne energije po jedinici društvenog proizvoda (po paritetu kupovne moći) je na nivou zemalja regiona, ali 1,7 puta veći od evropskog proseka. Veći energetski intenzitet je delom posledica neminovnih tehničkih gubitaka u transformaciji lignita u električnu energiju (dve trećine proizvodnje električne energije je iz lignita), ali, pre svega, neracionalnosti, tj. niske efikasnosti u potrošnji u domaćinstvima, u industriji, zbog niskog stepena korišćenja kapaciteta i zastarele tehnologije, kao i u drugim sektorima. Primarna potrošnja gasa po stanovniku je na oko 34% nivoa EU, tako da ovaj sektor ima visok potencijal rasta.
 
Ukupna potrošnja finalne energije u Srbiji u 2014. godini iznosila je 7,67 Mtoe. Posmatrano po sektorima potrošnje široka potrošnja učestvuje sa 36%, industrija sa 29% , saobraćaj sa 23%, poljoprivreda 2% i ostale delatnosti 10% ukupne potrošnje finalne energije. U strukturi potrošnje finalne energije dominiraju derivati nafte sa 32% i električna energija sa 26%, zatim slede ugalj sa 11%, prirodni gas sa 12 %, toplotna energija sa 8%, dok obnovljivi izvori energije (ogrevno drvo) učestvuju sa 11%. Bitna razlika u strukturi potrošnje finalne energije, u odnosu na Evropsku uniju, je visok udeo potrošnje u domaćinstvima u Srbiji i mnogo viši udeo potrošnje energije u saobraćaju u EU. Pri tome treba imati u vidu da je industrijska proizvodnja u Srbiji danas bitno manja nego krajem osamdesetih godina prošlog veka.
 
U energetici kao privrednoj grani koja obedinjuje delatnosti od istraživanja i eksploatacije energetskih mineralnih sirovina pa preko konverzije u upotrebljivu primarnu energiju do plasmana finalne energije do krajnjih potrošača registrovano je nešto više od 2,5 hiljade privrednih preduzeća u kojima je zaposleno oko 65 hiljada radnika. Od ovog broja oko 40% je zaposlenao na poslovima istraživanja i eksploatacije energetskih mineralnih sirovina, 35% je uposleno na poslovima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, 10% na poslovima proizvodnje i isporuke toplotne energije, 3% na poslovima distribucije i snabdevanja prirodnim gasom, dok je preostali deo od oko 12% zaposleno u segmentu proizvodnje maziva i prodaje osnovnih derivata nafte.
 
Elektroenergetski sektor
 
Proizvodnja električne energije odvija se dominantno u okviru JP EPS, dok nezavisni proizvođači učestvuju simbolično sa svega 1% proizveden električne energije u 2015.godini. Ukupne potrebe finalne potrošnje električne energije podmiruju se iz domaćih izvora dok se uvoz realizuje kod neplanskih-havarijskih isključenja i u  slučajevima vršne potrošnje. Ukupna proizvodnja električne energije u 2015. godini iznosila je 35.912 GWh od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 69,7% ukupne proizvodnje, velike hidroelektrane 29,3% i oko 1% ostale elektrane (TE-TO 0,1% i OIE 0,9%).
               
Ukupna neto instalisana snaga elektrana u Srbiji (bez APKM) u 2015. uključujući i male elektrane nezavisnih proizvođača, je 7.192 MW.  
 
Licencu za proizvodnju električne energije ili za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, imaju i preduzeće JP EPS, Milan Blagojević-Namenska a.d. Lučani, ALLTECH SERBIA fermentaciona industrija a.d. Senta, GREEN WASTE d.o.o. Beograd, ECO ENERGO GROUP d.o.o. Novi Beograd, SOLAR MATAROVA d.o.o. Novi Sad, Društvo za proizvodnju električne energije "W&W ENERGY" doo, Kragujevac, ENERGO RAS doo, Kraljevo i Društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa "Naftna industrija Srbije" a.d. Novi Sad.
 
Delatnost prenosa i upravljanja prenosnim sistemom obavlja JP EMS. 
 
Prenosni sistem, bez dela na APKM, čini 35 transformatorskih stanica (TS) 400/h i 220/h kV/kV instalisane snage 16.669 MVA (od čega je 30 trafostanica instalisane snage 16.181 MVA u vlasništvu JP EMS), 13 razvodnih postrojenja (od kojih su 9 u vlasništvu JP EMS) i vodovi napona 400, 220 i 110 kV ukupne dužine od 9.712 km (od čega je 9.493 km dalekovoda u vlasništvu JP EMS). U odnosu na 2014. godinu, došlo je do značajnog povećanja kapaciteta postrojenja JP EMS zbog ulaska u pogon novoizgrađene transformatorske stanice Beograd 20 i povećanja snage u nekim postojećim transformatorskim stanicama. U vlasništvu JP EMS je i 6 transformatorskih stanica 110/h kV/kV ukupne instalisane snage 808 MVA.
Proces primopredaje dalekovoda i kablova 110 kV između JP EMS i JP EPS u skladu sa Zakonom, koji je započet 2013, još uvek je u toku. Preostalo je da se preuzme jedan dalekovod i svi kablovski vodovi 110 kV koji su još uvek u vlasništvu ODS. Predaja 52 od 53 transformatorske stanice 110/h kV/kV je završena prethodne godine, a postupak za preostalu TS je u toku zbog nerešenih vlasničkih odnosa.
Prenosni sistem JP EMS je sa susednim elektroenergetskim sistemima povezan preko 26 interkonektivnih dalekovoda napona 400, 220 i 110 kV, od kojih su 22 aktivna.
 
Delatnost distribucije električne energije na teritoriji Republike Srbije isključivo se obavlja u okviru vertikalno integrisanog preduzeća JP EPS.
U Srbiji je licenciran izuzetno veliki broj snabdevača električnom energijom, ukupno 58 učesnika od kojih je u 2015. godine bilo aktivno 41 privredno društvo. Prekograničnom razmenom bavilo se 38 učesnika, snabdevanjem krajnjih kupaca na slobodnom tržištu 8, a jedan učesnik je bio samo kupac električne energije na slobodnom tržištu za svoje potrebe.
 
PD EPS Snabdevanje je Vlada RS odredila i za javnog snabdevača električnom energijom po regulisanim cenama krajnjih kupaca koji na to imaju zakonsko pravo.
 
Vlada RS je izabrala JP EPS i za rezervnog snabdevača u 2014, nakon tenderske procedure kako je propisano Zakonom.
 
Sektor nafte
 
Proizvodnju sirove nafte i prirodnog gasa obavlja „Naftna industrija Srbije” a.d. Novi Sad. Ovo preduzeće je i dominatni proizvođač derivata nafte, dok je se pored njega proizvodnjom tečnog naftnog gasa bavi i Standardgas iz Novog Sada u pogonu u Odžacima. Proizvodnja sirove nafte i prirodnog gasa nije regulisana delatnost.
 
U skladu sa Zakonom iz 2011. koji je primenjivan u 2014, licencirane energetske delatnosti iz sektora nafte i biogoriva su bile:
  • proizvodnja derivata nafte;
  • transport nafte naftovodima;
  • transport derivata nafte produktovodima;
  • trgovina naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom;
  • trgovina motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje vozila;
  • skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva i komprimovanog prirodnog gasa i
  • proizvodnja biogoriva.
Proizvodnju, uvoz i preradu sirove nafte u Srbiji obavlja isključivo NIS. Ukupna potrošnja sirove nafte i poluproizvoda iz domaće proizvodnje, uvoza i zaliha u 2014. godini u Srbiji je bila oko 3,10 miliona tona. Proizvodnjom sirove nafte bavi se kompanija NIS (blok Istraživanje i proizvodnja) i to na 53 naftna polja sa 650 bušotina u eksploataciji u Srbiji, kao i u Angoli. U zemlji je u 2014. godini proizvedeno oko 1,31 miliona tona (44,2%), u Angoli (iz nalazišta nafte u vlasništvu NIS-a) oko 56 hiljada tona, a oko 1,65 miliona tona (55,8%) je obezbeđeno iz uvoza, pretežno iz Rusije (nafta tipa Ural). Domaća proizvodnja sirove nafte u celom periodu permanentno raste do 2013. godine, a u 2014. je ostala na približno istom nivou, tako da je u odnosu na 2007. domaća proizvodnja sirove nafte praktično duplirana (porast od 90% nakon promene vlasničke strukture NIS). Uvoz sirove nafte zabeležio je blagi pad u odnosu na 2013. godinu. 
 
Prerada sirove nafte obavlja se u rafinerijama nafte u Pančevu i Novom Sadu.  Rafinerijska prerada sirove nafte u 2014. je, nakon završenog prvog ciklusa modernizacije Rafinerije Pančevo u 2013. godini (postrojenja za laki hidrokreking i hidroobradu i obezbeđivanja proizvodnje motornih goriva isključivo „Euro 5“ kvaliteta), prvi put nakon promene vlasničke strukture NIS, kako je prikazano na slici 5-1, bila veća od 3 miliona tona (uz rast potrošnje poluproizvoda). Udeo domaće sirove nafte u ukupnoj rafinerijskoj preradi je 2008. bio 18,6%, a u 2014. oko 44%.
 
Dominantni učesnik na srpskom tržištu nafte i naftnih derivata je kompanija NIS-Gasprom njeft a.d. (u daljem tekstu NIS) koji se bavi istraživanjem, proizvodnjom, preradom i prodajom nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa. Vertikalno integrisana kompanija NIS je od 2010. godine na berzi, a njeni vlasnici su ruska kompanija „Gasprom njeft“ sa nešto više od 56%, Republika Srbija sa nešto manje od 30%, dok je oko 11% u vlasništvu velikog broja malih akcionara i 3% ostalih. U 2014. godini, NIS je obezbedio oko 78% ukupnih potreba srpskog tržišta za derivatima nafte i poseduje najveću maloprodajnu mrežu, koja pokriva oko 25% tržišta po broju objekata na kojima se obavlja delatnost trgovine motornim i drugim gorivima za snabdevanje vozila, kao i najveće skladištne kapacitete za sve vrste motornih goriva i sirove nafte. U sektoru maloprodaje motornih i drugih goriva, značajniji udeo imaju i Lukoil, OMV, MOL Srbija, EKO-Srbija, Petrobart AVIA, Speed d.o.o., Euro petrol d.o.o., Igmin petrol d.o.o., Knez petrol d.o.o , Art petrol d.o.o., Petrol d.o.o., Euro gas d.o.o., i drugi. Transport nafte naftovodima obavlja JP Transnafta. U Srbiji nema izgrađene infrastrukture za javno obavljanje transporta derivata nafte produktovodima, van kompanija koje ovaj vid transporta koriste za svoje potrebe.
 
Sektor prirodnog gasa
 
Proizvodnju prirodnog gasa obavlja jedino preduzeće u Srbiji Naftna industrija Srbije” a.d. Novi Sad, dok transportom i upravljanjem transportnim sistemo obavljaju dva privredna subjekta: JP Srbijagas i Yugorosgaz a.d. Dužina transportnog sistema JP Srbijagas je oko 2.298 km u severnoj i centralnoj Srbiji, a transportnog sistema Yugorosgaz a.d. 125 km u jugoistočnom delu Srbije. JP Srbijagas ima vlasništvo nad 95% transportne gasovodne mreže, a Yugorosgaz a.d. nad preostalih 5%.
 
Preduzeće Yugorosgaz a.d. (akcionari su Gazprom Moskva 50%, JP Srbijagas 25% i Central ME Energy and Gas, Beč 25%) nabavlja prirodni gas od Gazprom Moskva za kupce u Srbiji. Za delatnost distribucije i upravljanja distributivnim sistemom licencirana su 34 energetska subjekta a delatnost operatori distributivnih sistema obavljaju JP Srbijagas i Yugorosgaz a.d. i pored njih još 31 preduzeća, od kojih je najveći broj u vlasništvu opština i gradova, deo je u mešovitom, a deo u privatnom vlasništvu. Na kraju 2014. godine je bilo ukupno 40 licenciranih energetskih subjekata za snabdevanje na slobodnom tržištu i to: NIS, JP Srbijagas, Yugorosgaz a.d., 22 koja se bave distribucijom i još 15 energetskih subjekata koji se bave samo ovom energetskom delatnošću. U 2014. su na slobodnom tržištu bila aktivna samo dva snabdevača: JP Srbijagas i Elgas Energy Trading d.o.o. Javni snabdevači prirodnog gasa po regulisanim cenama su: JP Srbijagas i Yugorosgaz a.d. i 31 preduzeće koje se bavi distribucijom.
 
Delatnost skladištenja i upravljanja skladištem prirodnog gasa kao Operator skladišta obavlja samo jedno preduzeće, Podzemno skladište prirodnog gasa Banatski Dvor, d.o.o, čiji su osnivači i vlasnici JP Srbijagas (49%) i Gazprom Germania (51%). Sadašnji raspoloživi kapacitet skladišta je 450 miliona kubnih metara gasa, a maksimalna produktivnost u procesu izvlačenja iznosi 4,5 miliona kubnih metara na dan.
 
Raspoložive količine prirodnog gasa za snabdevanje krajnjih potrošača u 2014. godini iznosile su 2.166 miliona m3 prirodnog gasa. Najveći deo prirodnog gasa je obezbeđen uvozom iz Ruske Federacije po dugoročnom ugovoru. U 2014. godini, uvoz prirodnog gasa iz Ruske Federacije po dugoročnom ugovoru je bio 1.393 miliona m3, od čega je iz transportnog sistema Mađarske preuzeto 1.346 i iz skladišta 47 miliona m3. Domaća proizvodnja od 467 miliona m3 u 2014. je praktično identična proizvodnji u 2013. i njeno učešće u ukupno raspoloživim količinama je bilo 22%.
 
Učesnici na tržištu prirodnog gasa su:
•       proizvođač (1);
•       snabdevači (40);
•       javni snabdevači (33);
•       snabdevač javnih snabdevača - na njihov zahtev (1);
•       krajnji kupci (261.262);
•       operatori transportnih sistema (2);
•       operatori distributivnih sistema (34), od kojih jedan ne obavlja delatnost i
•       operator skladišta.
 
Sektor uglja
 
Eksploatacija uglja se u Republici Srbiji vrši iz:
  • rudnika sa površinskom eksploatacijom u tri rudarska basena,  Kolubarskom, Kostolačkom i Kosovsko-Metohijskom, koji trenutno ne funkcioniše u sastavu energetskog sistema Srbije,
  • rudnika sa podzemnom eksploatacijom Vrška Čuka, Ibarski rudnici, Bogovina, Soko, Jasenovac, Štavalj, Lubnica, Aleksinac i Rembas.
  • rudnika sa podvodnom eksploatacijom.
Rudarski baseni Kolubara i Kostolac nalaze se u sastavu JP „Elektroprivreda Srbije“ (JP EPS). Kolubarski ugljeni basen nalazi se 60 kilometara jugozapadno od Beograda. Ugalj se otkopava na kopovima: Polje B, Polje D, Polje E, Tamnava-Zapadno polje i Veliki Crljeni. U 2013. godini na površinskom kopovima rudarskog basena Kolubara iskopano je 30,71 miliona tona lignita. Donja toplotna moć kolubarskog uglja kreće se u intervalu od 7500 do 9000 kJ/kg. U sklopu prerade uglja nalazi se i sušara. Projektovani kapacitet sušare je 855 hiljada tona godišnje. Posle procesa dosušivanja, ugalj se transportuje u bunker sušenog uglja, a odatle u klasirnicu gde seiz dvaja po asortimanima. U 2014. godini sušara je osušila 0,50 miliona tona lignita. U okviru rudarskog basena Kostolac, smeštenom na oko 50 kilometara istočno od Beograda, aktivan je površinski kop Drmno. U okviru ovog rudarskog basena iskopano je 8,80 miliona tona lignita u 2013. godini. Donja toplotna moć kostolačkog uglja kreće se u intervalu od 8800 do 11500 kJ/kg. Podzemnom eksploatacijom, ugalj se dobija u Ibarskim rudnicima, rudnicima Rembas, Bogovina, Soko, Štavalj, Jasenovac, Aleksinac, Lubnica i Vrška Čuka.
 
Rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja su u sastavu Javnog Preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, a u 2014. godini proizvedeno je 0,73 miliona tona uglja.
 
Jedini rudnik sa podvodnom eksploatacijom uglja u Srbiji je rudnik Kovin, koji je do juna 2005. godine bio u sastavu JP EPS. 2005. godine, ovaj rudnik je izdvojen iz JP EPS, i od tada nastavlja da radi kao Privredno društvo za podvodnu eksploataciju uglja Rudnik Kovin. U 2014. godini, u ovom rudniku je proizvedeno 0,22 milina tona uglja.
 
Vrednost farmaceutskog tržišta - 740 mil eura, država je najveći kupac u vrednosti oko 660 mil eura.
 
Farmaceutska industrija, veleprodaja i maloprodajni lanac upošljava 13.500 radnika. Farmaceutska industrija sa uvozno zavisnom prozvodnjom generičkih lekova, učestvuje sa 0,4% u BDP.
 
Sistem daljinskog grejanja (toplane)
 
Centralizovano snabdevanje toplotnom energijom postoji u 57 gradova Srbije u okviru sistema javnih komunalnih preduzeća, pri čemu ukupni instalisani toplotni kapacitet kotlova  iznosi oko 6.700 MWt, od čega je 82 % u okviru stambenih i 18% u okviru poslovnih objekata. Prosečna starost toplotnih izvora, toplotnih podstanica i distributivne toplovodne mreže je preko 25 godina. Pored toga u sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori, koji se koriste za proizvodnju tehnološke pare i toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i za grejanje radnog prostora, snageoko 6300 MWt, instalisani u više stotina industrijskih preduzeća. U oko 30 industrijskih preduzeća u Republici Srbiji postoje energane koje omogućuju spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije.
 
Proizvodnja toplotne energije u 2013. godini iznosila je nešto više od 31.000 TJ, dok je finalna potrošnja registrovana na nivou od 30.000 TJ. Posmatrano po sektorima potrošnje domaćinstva učestvuju sa  52%, industrija sa 38% i javne i komercijalne delatnosti sa 10% ukupne finalne potrošnje.
 
Za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi se prirodni gas, ugalj, naftni derivati i biomasa. U ukupnoj potrošnji toplana prirodni gas učestvuje sa 74%, naftni derivati sa 15%, ugalj sa 11% a biomasa sa manje od 1%.
 
Sektor obnovljivih izvora energije
 
Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su značajni i procenjeni su na 5,65 miliona ten godišnje. Od ove količine više od 60% je potencijal biomase, čije se korišćenje trenutno  procenjuje na oko 30% od raspoloživih potencijala. Raspoloživi tehnički hidropotencijal učestvuje sa oko 30% u ukupnim potencijalima OIE. Od ove količine više od polovine je već iskorišćeno. Od ostalih OIE trenutno se još samo delimično prati i bilansira korišćenje geotermalne energije.
 
Potpisivanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice koji je stupio na snagu 2006. godine Republika Srbija se opredelila za poštovanje ali i ugradnju evropskog energetskog prava u domaće zakonodavne okvire i strateška dokumenta. Nastavljajući takvu politiku Ministarstvo rudarstva i energetike  preuzelo je obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21,2 % na 27% u bruto finalnoj potrošnji i 10% učešća OIE - biogoriva u sektoru saobraćaja.
 
2013.g. usvojen je i Akcioni plan za obnovljive izvore energije koji oslikava nacionalnu strategiju u ovoj oblasti i koji je osnova za postizanje veoma ambicioznog cilja da do 2020. godine imamo novih oko 1092 MW iz obnovljivih izvora energije.
 
Od 2009. godine, kada je u Republici Srbiji prvi put uspostavljen pravni okvir sa podsticajnim merama („fid-in” tarifama), do marta 2016. godine, izgrađeni su novi objekati za proizvodnju električne energije iz OIE ukupne instalisane snage od oko 70 MW, i to:
  • 57 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage oko 39,440MW; i 1 mala hidroelektrana instalisane snage 0,580MW koja ima status privremeno povlašćenog proizvođača energije
  • 102 solarne elektrane snage 8,555MW; i 13 solarnih elektrana ukupne instalisane snage 1,393MW koje imaju status privremeno povlašćenog proizvođača energije
  • 2 vetroelektrana snage 10,4 MW; i 11 vetroelektrana je steklo status privremeno povlašćenog proizvođača ukupne snage 451,9MW.
  • 5 elektrana na biogas ukupne snage oko 4,8MW.
Sektor maziva
 
Trenutno u Srbiji se nekim vidovima proizvodnje mazivih ulja i srodnih proizvoda se bavi oko 25 registrovana privredna subjekta od kojih su najznačajniji NIS ad.d, Rafinerija nafte Beograd, FAM Kruševac,  ADECO,Viskol i BELL CHEMICALS. Proizvodnja kod ostalih blendinga se okreće oko 600 tona godišnje, najčešće je to i ispod ove cifre. Ukupni instalisani proizvodni kapaciteti srpskih proizvođača premašuju 200.000 tona/godišnje maziva. Porosečna potrošnja u poslednje tri godine kreće se u visini od oko 35.000 tona/godina od čega se 54% obezbeđuje iz uvoza a preostali deo od 46% podmiruju domaći proizvođaču. Od inostranih robnih marki na tržištu Srbije prisutni su svetski proizvođači poput Castrol, Liqui Moly, Mobil, Shell, Statoil, Texaco, Total, kao i brojni evropski regionalni proizvođaži, Mol, INA, Optima, OMV i dr.