Drvna industrija

Šumarstvo, drvna industrija, celuloza i papirStatistika Potencijal sektora Zakonska regulativaKorisne adrese

 

Ukupna površina pod šumama Republike Srbije po novoj inventuri, koja je završena u 2008. godini, oko 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom i od ukupne površine teritorije (Vojvodine i Srednje Srbije) pod šumom je 29,1%.

 Ukupna zapreminska masa šuma je oko 363 miliona m³, a godišnji prirast je povećan sa 6 na 9 miliona m³.

 Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90% preduzeća je u privatnom vlasništvu i uglavnom se nalazi u centralnim delovima Srbije. Većina ovih preduzeća se bave preradom drveta (1.504), dok su ostali angažovani u proizvodnji nameštaja (678). Udeo sektora u BDP-u Srbije je 1,4%, dok je drvna industrija doprinos ukupnom izvozu iznosi 5,7%, uz stalan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina.

Dugogodišnje iskustvo u Srbiji neguje veliki broj visoko kvalifikovanih radnika koji čine ovu industriju veoma konkurentnom. Kompanije stalno modernizuju svoju opremu kako bi se prilagodili različitim trendovima i potrebama svojih klijenata.

 

PRERADA DRVETA

NAMEŠTAJ

 

BR. FIRMI

BR. ZAPOSLENIH

BR. FIRMI

BR. ZAPOSLENIH

MIKRO

1.296

3.350

524

1.620

MALA

179

3.621

106

2.114

SREDNjA

28

2.548

43

4.095

VELIKA

1

582

5

5.035

UKUPNO

1.504

10.101

678

12.864

 

 

BR. FIRMI DRVNE INDUSTRIJE

PROCENTUALNA ZASTUPLjENOST

MIKRO

1.820

83,4%

MALA

285

13,0%

SREDNjA

71

3,3%

VELIKA

6

0,3%

UKUPNO

2.182

100,0%

Pored poljoprivrede i prehrambene industrije, drvna industrija je drugi najvažniji sektor u zemlji, koji ima konstantan trgovinski suficit. Kada je reč o strukturi izvoza, jedna polovina izvoznih proizvoda pripada industriji nameštaja, a druga ostalim proizvodima od drveta. Obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pojačan je izvoz nameštaja u Rusku Federaciju  za 50% u 2014. godini u odnosu na 2013.

 Tokom protekle decenije, drvna industrija Srbije je bila jedan od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Francuski Tarkett, italijanski Ditre i Gruppo Fantoni, austrijska Kronospan i mnogi drugi su izgradili svoje fabrike u Srbiji u cilju snabdevanja ne samo na domaćem tržištu, nego i EU i sve veće tržište Ruske Federacije.

 Državnim šumama upravljaju javna preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume. Godišnji obim seče drveta u komercijalne svrhe u Srbiji je oko 2.636.000 miliona kubnih metara, od čega oko 2 miliona m3 su proizvedeni u državnim šumama od strane državnih preduzeća, dok 561.000 m3 se poseče u šumama u privatnom vlasništvu.

 Pilanska tradicija u Srbiji datira od početka 19. veka. I danas, Srbija je 2. najveći proizvođač rezane građe bukovog drveta i 3. najveći proizvođač rezanog tvrdog drveta na Balkanu. Rezana građa, osim nameštaja, je najznačajniji šumski proizvod od drveta u prerađivačkoj industriji Srbije. Pilane čine 63% od ukupnog broja preduzeća za preradu drveta. Godišnja proizvodnja rezane građe lišćara u Srbiji premašuje 300.000 m3, a 70% je  bukovo drvo.

 Ploča iverica je drvni proizvod sa najvećom potražnjom u Srbiji. Iako je Austrijska kompanija Kronospan investirala u fabriku ploča u Lapovu  2009. godine, a italijanska kompanija Fantoni je privatizovala srpsku firmu Špik Iverica Ivanjica, potražnja za pločama je i dalje veoma visoka. Povećanje domaće proizvodnje nije bilo dovoljno da zadovolji potrebe tržišta, tako da uvoz ploča iverica iznosi 8 miliona dolara mesečno. Taj podatak se trenutno može smatrati povoljnim, jer je do prošle godine uvoz ploča bio 10 miliona dolara mesečno.

 Kada je reč o proizvodnji furnira, ljušteni furnir čini oko 90% ukupne proizvodnje furnira, a ljušteni topolov furnir je vodeći proizvod, dok je bukov furnir drugi po količini izrade. U Srbiji se proizvode i hrastov, jasenov i orahov furnir.

 Proizvodnja lesonit ploča značajno je varirala u prošlosti. Nakon drastičnog pada od 61% u 1999. godini, proizvodnja je počela da se poveća od 2000. godine. Lesonit se proizvodi isključivo u fabrici SIMPO ŠIK Kuršumlija sa kapacitetom od preko 40.000 m3 godišnje. Pored korišćenja na domaćem tržištu, izvozi se u Grčku i Tursku, mada je i uvoz ovog proizvoda i dalje veoma veliki, uglavnom iz Mađarske i Nemačke.

 Došlo je do značajnog povećanja proizvodnje ploča od masiva. Proizvode se uglavnom od bukve. Ovi proizvodi se koriste za stepeništa, ploče stolova i drugih delova nameštaja. Proširenjem proizvodnje firmi koje su se bavile pilanskom preradom, naročito u Centralnoj Srbiji, stvoren je proizvod koji je značajno povećao izvoz ploča od punog drveta. Glavna izvozna tržišta su Nemačka i Italija.

 Proizvodnja drvene stolarije ima dugu tradiciju u Srbiji. Veliki broj kompanija proizvodi visokokvalitetne prozore i vrata, a značajne količine se direktno izvoze u Rusku Federaciju i EU. Proizvodnja vrata je uglavnom od hrasta i bukve. Međutim,  i smrča i jela su takođe uobičajen repromaterijal. Domaće kompanije koriste kvalitetne metalne okove za stolariju, a poštuju i ekološke standarde pri izradi stolarije.

 Najnoviji proizvod drvne industrije je pelet. Tržište peleta Srbije razvija se od 2006. godine, ali intenzivna proizvodnja peleta je počela u 2008. godini. U Srbiji, pelet se proizvodi od drveta, pretežno bukovog sa manjim udelom smreke. Danas se veliki deo proizvodnje izvozi. Glavna izvozna tržišta za srpski pelet su Italija, Grčka i Nemačka.

 Drvna galanterija je takođe jedan od značajnih proizvoda drvne industrije. Izvoz drvenih vešalica i raznih drugih predmeta od drveta je u stalnom porastu. Glavna izvozna tržišta, pored Italije i Nemačke, su Finska, Holandija i Švajcarska.

 Nameštaj koji se proizvodi u Srbiji možemo svrstati u tri kategorije: nameštaj od masiva, pločasti nameštaj i tapacirani nameštaj. Oko 30% proizvedenog nameštaja je nameštaj od masiva. To je najskuplji nameštaj, izrađen od domaćih sirovina, koji se uglavnom izvozi. Fabrike koje proizvode nameštaj u Srbiji su opremljene savremenim mašinama i prate svetske trendove, kako u izradi, tako i u površinskoj obradi, pa su proizvodi konkurentni na evropskom tržištu nameštaja.