Zaštita životne sredine i održivi razvoj

Životna sredinaStandardiTehnički propisiEU integracijeISO 14000 standardiEMASEKO-znakČistija proizvodnja"Zelene" javne nabavkeKlimatske promene O Odboru

GLOBALNI CILjEVI ODRŽIVOG RAZVOJA

Kao deo nove Agende održivog razvoja, a u cilju smanjenja uticaja na planetu Zemlju, iskorenjivanja gladi i obezbeđivanja prosperiteta za sve, septembra 2015. Ujedinjene Nacije (UN) su usvojile 17 ciljeva održivog razvoja:

Izvor: Ujedinjene Nacije

PRIORITETI U POLITIKAMA ŽIVOTNE SREDINE EU

7. Akcioni program za životnu sredinu usvojen je od strane Evropskog parlamanta i Saveta Evropske unije novembra 2013. godine i obuhvata period do 2020.g. Prema ovom najnovijem Programu posebna pažnja se posvećuje zaštiti prirodnog kapitala, podsticanju resursno efikasnog i niskougljeničnog rasta i inovacijama i obezbeđenju zdravlja i dobrobiti za čovečanstvo – vodeći, pritom, računa o prirodnim ograničenjima planete Zemlje.

 

Ciljevi 7. Akcionog programa za životnu sredinu

(http://ec.europa.eu/environment/action-programme/objectives.htm

Program prepoznaje tri prioritetna područja:

Prvo prioritetno područje - razvoj resursno efikasne i niskougljenične ekonomije – odnosi se na:

  • potpuno sprovođenje klimatskog i energetskog paketa mera radi postizanja ciljeva 20-20-20 i sporazuma o narednim koracima za politiku klimatskih promena posle 2020.g; ovo praktično znači da do 2020. godine treba smanjiti emisiju CO2 za 20% (u odnosu na 1990), povećati udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije za 20% i povećati energetsku efikasnosti za 20%.
  • značajno unapređenje performansi proizvoda u odnosu na životnu sredinu uzimajući u obzir celokupan životni ciklus proizvoda;
  • smanjenje uticaja na životnu sredinu koje potiče od potrošnje, što uključuje prestanak bacanja hrane i upotrebu biomase na održiv način.

Posebna pažnja posvećuje se pretvaranju otpada u resurs, sa većim akcentom na prevenciji, ponovnoj upotrebi i reciklaži i postepeno napuštanje koncepta odlaganja otpada na deponije. Preduslov za održivu „cirkularnu“ ekonomiju jeste efikasnije korišćenje resursa i uspostavljanje indikatora i ciljeva koji se mogu pratiti, meriti i unapređivati. Koristi od primene resursno efikasne ekonomije vidljivi su u mnogim sektorima. Možda je ovo najvidljivije u slučaju primene tehnologija zaštite životne sredine ili pružanja „ekoloških“ usluga, gde se predviđa godišnji rast zaposlenosti od 3%. Globalno tržište industrije zaštite životne sredine (eko-industrija) trenutno se procenjuje na hiljade milijardi evra, a predviđa se da će se duplirati u narednih 10 godina.

Drugo prioritetno područje - Ljudsko zdravlje i dobrobit čovečanstva - zagađenje vazduha i vode, prekomerna buka i upotreba otrovnih hemikalija. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizacili (WHO-World Health Organization) faktori koji utiču na životnu sredinu odgovorni su za oko 20% smrtnosti u Evropi. Iako u EU već postoje visoki standardi kvaliteta vazduha, i dalje u mnogim gradovima, zagađenje prelazi dozvoljene granice.

Treće prioritetno područje - „prirodni kapital“ - tačnije pojave u prirodi kao što su prirodna zaštita od poplava, prirodno regulisanje klime u kojoj živimo i razmnožavanje biljaka.

 

ASPEKT ŽIVOTNE SREDINE U POLjOPRIVREDI, INDUSTRIJI, ENERGETICI, SAOBRAĆAJU I USLUGAMA

Jedan od važnih faktora uspeha jeste integrisanje svih prethodno pomenutih zahteva u nacionalne, regionalne i globalne politike: poljoprivrede, saobraćaja, industrije, energetike, usluga i dr.

Prehrambena industrija je jedna od najznačajnijih industrija u kojoj, u Evropi, radi preko 310.000 preduzeća i gde je zaposleno preko 4 miliona ljudi. Istovremeno ovo je jedna od industrija koja produkuje najveće količine otpada i ostvaruje visoku potrošnju vode i električne energije, posebno u procesima prerade i hlađenja.

Industrija građevinskog materijala, takođe, obuhvata širok spektar različitih proizvoda tokom čije proizvodnje može doći do značajnog zagađenja životne sredine, ukoliko se ne postupa prema zahtevima direktiva i propisanim zakonima i procedurama.

Ako se ovome dodaju i sektor energetike (posebno zagađenja od termo-energetskih postrojenja i rudnici), druge industrije (hemijska, metalska, rudarstvo, farmacija, itd.)  i saobraćaja (prevashodno drumski saobraćaj u velikim gradovima, avio saobraćaj, pomorski saobraćaj) – dolazimo do ključnih sektora kojima bi trebalo posvetiti najveću pažnju sa aspekta zaštite životne sredine.

Sektor usluga, posebno turizam, gde je sve veći akcenat na održivom turizmu i koji je intersektorski povezan sa proizvodnjom lokalne, organske hrane, održivim transportom (e-transport), uštedom energije i vode, očuvanjem prirode, flore i faune.

U svim ovim sektorima primena mera za zaštitu životne sredine i odgovarajućih standarda može odmah da dovede do pobaljšanja u poslovanju i da ima značajan uticaj na stanovništvo i njihov kvalitet života. Akcije koje se sprovode u ovim sektorima najčešće se fokusiraju na: čistiju proizvodnju, upravljanje otpadnim vodama, minimizaciju otpada, reciklažu i ponovno korišćenje materijala, kao i na metode koje doprinose efikasnijem korišćenju prirodnih resursa, energetskoj efikasnosti i boljem iskorišćenju alternativnih izvora energije.

 

EKONOMSKI ASPEKTI I ODRŽIVOST

Efikasnijom primenom postojećih propisa mogu se ostvariti mnoge koristi za čovečanstvo. Studija koju je sprovela Evropska komisija 2012.g. pokazuje da bi se uz doslednu primenu zakona i propisa koji se odnose na životnu sredinu uštedelo 72 milijarde evra godišnje, povećao bi se godišnji obrt u oblasti upravljanja otpadom i reciklažnoj industriji za 42 milijarde evra i do 2020.g. bi se otvorilo preko 400.000 novih radnih mesta.

Uporedo sa investicijama, potrebne su i inovacije u oblasti novih proizvoda, usluga i javnih politika. Opterećenje životne sredine mora se nadomestiti tržišnim mehanizmima kao što su mnogo sistematičnija nego do sada primena principa „zagađivač plaća“, pomeranjem poreskih opterećenja sa rada na zagađenje i proširivanjem tržišta za „ekološke“ proizvode i usluge. Procenjuje se da će za prilagođavanje klimatskim promenama biti potrebno minimum 20% EU budžeta za period 2014-2020. Kompanije, takođe, sve više uviđaju značaj pitanja životne sredine i potrebu da mere uticaj svojih aktivnosti na okruženje. Ovo se odvija kroz različite vidove izveštavanja javnosti (lokalne zajednice, vlasnika, korisnika) o nefinansijskom poslovanju.

Urbano zagađenje, kao jedan od problema današnjice, najbolje se vidi u Evropi, gde više od 80% stanovištva živi u velikim gradovima ili njihovoj okolini. Iz ovih razloga, građani su suočeni sa sličnim problemima: zagađen vazduh, visok nivo buke, emisija gasova staklene bašte, ugrožavanje vode i otpad. Odgovor na ovo pitanje leži u zajedničnom radu i saradnji i podsticanju inovacija. Većina gradova Evrope bi trebalo da primeni principe održivosti u urbanističkom planiranju i razvoju gradova.