Metalska, elektro industrija, rudnici metala i metalurgija

Metalska i elektroindustrijaStatistika MEZakonska regulativa MEKorisne adrese МЕPotencijal sektora ММPoslovi i zadaci Udruženja ММZakonska regulativa ММKorisne e-mail adrese ММ O Udruženju

         

Metalska, elektro industrija, rudnici metala i metalurgija

  • Obuhvata sledeće sektore: metaloprerađivačka delatnost, mašinogradnja, proizvodnja saobraćajnih sredstava, električne mašine i aparati, vađenje ruda metala; proizvodnja sirovih metala; kovanje metala i metalurgija praha, obrada i prevlačenje metala; proizvodnja nakita i sl. predmeta; reciklaža metalnih otpadaka i ostataka.
  • Ukupan broj privrednih društava  je 5.263, sa 120.932 radnika.
  • Metalska i elektro industrija sa 4.747 aktivna privredna društva čini 5,47% ukupnog broja privrednih društava, odnosno sa 103.615 radnika čini 10,48% ukupnog broja zaposlenih u privredi Srbije. Ukupan broj na nivou rudnika metala i metalurgije iznosi 516 privrednih subjekata u kojima je  zaposleno 17.317 radnika.
  • Učešće  pripadajućih subjekata metalske i elektro industrije u fizičkom obimu industrijske proizvodnje nekad je iznosilo preko 20%, dok je danas prepolovljeno.

             Učešće ruda metala i metalurgije u fizičkom obimu industrijske proizvodnje oscilira, zbog cikličnog rada Železare u Smederevu.

  • Izvoz metalske i elektro industrije za 2015. godinu (januar-decembar) vredeo je 4,706 milijardi dolara što je za 10,3 procenata manje nego za 2014. godinu. Uvoz je dostigao 6,639 milijardi dolara, što je za 4,8 procenata manji nego u 2014. godini.

  • Izvoz metalske i elektro industrije za prva tri meseca 2016. godine (januar-mart) vredeo je 1,276 milijardi dolara što je za 16 procenata više nego za 2015. godinu. Uvoz za prva tri meseca 2016. godine je dostigao 1,501 milijardi dolara, što je za 0,9 procenata više nego u 2015. godini.

  • Izvoz rudnika metala i metalurgije za 2015. godinu (januar-decembar) vredeo je 1,34 milijardi dolara - 11,4 procenata manje nego u istom periodu prošle godine. Uvoz je dostigao 1,59 milijardi dolara, što je za 8,8 procenata manje nego 2014. godine.

  • Izvoz rudnika metala i metalurgije za prva tri meseca 2016. godine (januar-mart) vredeo je 299,3 miliona dolara što je za 12,9 procenata manje nego za prva tri meseca u 2015. godini. Uvoz za prva tri meseca 2016. godine je dostigao 349,6 miliona dolara, što je za 1% procenat manje nego u istom periodu u 2015. godini.

  • Pokrivenost uvoza izvozom za metalsku i elektro industriju u prva tri meseca 2016. godine je 85,0 procenata, a za rudnike metala i metalurgije je 85,6 procenata. Negativan neto izvoz za metalsku i elektro industriju u prva tri meseca 2016. godine je 225,1 milion dolara, a za rudnika metala i metalurgiju je 50,3 miliona dolara.             

Metalski i elektro sektor u Srbiji je svoj ekonomski i tehnološki maksimum dostigao 1980. godine. Posle toga dolazi do značajnog usporavanja, a posle 1985. nastaju stagnacija i opadanje proizvodnje. Do takvog stanja su dovele sankcije, neefikasna privatizacija i reorganizacija (restrukturiranje), tehnološka zastarelost, preuranjena liberalizacija, visoko učešće sive ekonomije, nestabilnost valute čiji je kurs prvenstveno okrenut zadovoljavanju porošačkih interesa, tj uvoznika, opterećenje dugovima, pa i izostanak stranih investicija. Metalski i elektro sektor je uvek koncentrisan oko velikih sistema koji oko sebe okupljaju grozdove kooperanata. Nepostojanje takvih sistema i kooperanata danas predstavlja ogromnu prepreku revitalizaciji sektora.

   Indeksi industrijske proizvodnje 2009-2015

  

Osnovni problemi i ograničenja poslovanja su:

  1. Opšta nelikvidnost.
  2. Izuzetno visoka zaduženost preduzeća.
  3. Smanjenje inostrane i domaće tražnje.
  4. Visoki troškovi poslovanja.
  5. Neregulisanost u postupcima javnih nabavki i eliminisanje ponuđača kroz uslove u tenderskoj dokumentaciji.
  6. Sve izraženiji problem predstavlja obezbeđenje kadrova sa specifičnim znanjima i veštinama počev od visokoobrazovanih inženjera do industrijskih radnika.
  7. Privatizacija velikih sistema nije ispunila očekivanja o uvođenju novih tehnologija i opreme.
  8. Nezavršena privatizacija velikih sistema i dugotrajna reorganizacija (restrukturiranje).
  9. Zakasnele, selektivne i iznuđene mere države na revitalizaciji proizvodnje kod društvenih preduzeća koja su u procesu privatizacije.
  10. Neophodnost usaglašavanja sa regulativom EU u oblasti zaštite životne sredine.
  11. Nizak nivo konkurentnosti usled zastarele tehnologije.
  12. Nedostatak mehanizama za podršku revitalizaciji industrije u Srbiji.

 Ipak, najveći problem specifičan za sektor, je potreba za zatvaranjem tehnološkog jaza koji je posledica nemarnog višegodišnjeg odnosa prema proizvodnji i fokusiranja privrednih politika na potrošnju. PKS, zajedno sa SANU radi na stvaranju i implementiranju projekta Nacionalnih tehnoloških platformi Srbije. Polazna osnova je da industrijalizacija predstavlja ekonomski imperativ i da zahteva novu strategiju razvoja i simultano delovanje celog društva.

Tehnološki razvoj je ključ industrijalizacije. Prvi korak je razvoj izabranih industrijskih grana polazeći od potrebe domaće potrošnje i inostrane tražnje. Da bi se ostvarili postavljeni ciljevi neophodan je i širi društveni okvir koji podrazumeva reforme obrazovanja, tržišta rada, javnih preduzeća, penzionog sistema, kao i sveobuhvatnu poresku reformu.

Industrijske grane iz oblasti UMEI koje imaju potencijal za budući razvoj su: 

  • Automobilska industrija, drumska i šinska vozila;
  • Informacione tehnologije;
  • Elektronika;
  • Poljomehanizacija;
  • Odbrambena industrija.

 U cilju revitalizacije industrije Republike Srbije ne sme se zanemariti strateški značaj infrastrukturnih sektora energetike i transporta, naročito železničkog. Podsećamo da je ukupna dužina železničke mreže u Srbiji preko 3.800 km i da, iako je putni železnički saobraćaj skoro zanemaren, održavanje teretnog saobraćaja predstavlja neophodan uslov kretanja robe i sirovina teritorijom Srbije. Železnički saobraćaj, posle vodnog, predstavlja najeftini vid kargo transporta.

U tom smislu, pažnju treba obratiti na određeni broj pravnih lica iz ovih sektora koja posmatrana samo kroz finansijske izveštaje mogu biti obeležena kao "preduzeća bez budućnosti" ali gašenjem tih pravnih lica Republika ostaje bez ikakve kontrole nad strateškim sektorima i to ne samo u delu proizvodnje već i u sektoru održavanja i servisiranja postojeće infrastrukture.