Privreda Srbije

(april 2017. godine)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije je nastavljen tokom cele 2016. godine. 
 

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP u četvrtom kvartalu prošle godine je iznosio 2,5% u odnosu na isti kvartal 2015. godine, i bio je pokrenut snažnim rastom sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i većim prometom u sektoru trgovine i saobraćaja. U trećem kvartalu rast je iznosio 2,8%.

Prvobitnu procenu, da će realan rast BDP Srbije u 2016. godini iznositi 1,8%, domaće i međunarodne finansijske institucije su tokom prošle godine više puta revidirale naviše, te je poslednja procena na nivou od 2,8%. Takođe, pozitivnim očekivanjima u pogledu više stope ekonomskog rasta doprineli su odgovarajući vremenski uslovi za poljoprivredu, kao i pozitivna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija, rast BDP će u 2017. godini iznositi 3,0%, da bi se u naredne dve godine povećao na 3,5%, što je značajno iznad proseka Evropske unije (1,7%). U okviru poslednje tehničke posete misije MMF u Beogradu, izjavljeno je da su rezultati ekonomskog programa Vlade RS iznad očekivanja i očekuje se uspešna sedma revizija „stend-baj“ aranžmana iz predostrožnosti u maju 2017. godine.

U toku 2016. godine ostvaren je oporavak domaće tražnje, prevashodno potrošnje stanovništva i investicija. Takođe, rast prometa u trgovini na malo, rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i značajan rast novoodobrenih kredita stanovništvu, ukazuju na oporavak privatne potrošnje. Veća kreditna aktivnost je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa, uz porast prihoda domaćinstava. U decembru 2016. godine su krediti privredi i stanovništvu ostvarili međugodišnji rast od 1,9%, prvenstveno zahvaljujući značajnom rastu kredita odobrenih stanovništvu od 10,1% međugodišnje.
 

U 2016. godini je nastavljeno smanjenje eksterne neravnoteže, a ukupan spoljnotrgovinski robni promet je iznosio 30,8 mlrd evra (preliminarni podaci). Izvoz, izražen u evrima, rastao je po stopi od 11,5%, znatno više od uvoza koji je bio na nivou od 6,1%. Sa druge strane, deficit je smanjen za 8,9% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosio je 4,0 mlrd evra. Ukupna spoljnotrgovinska aktivnost u prva dva meseca 2017. godine iznosi 4,8 mlrd evra i veća je 11,5% u odnosu na isti period prošle godine.

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije, što se meri napredovanjem na listi Svetske banke o lakoći poslovanja za 2017. godinu (Doing Business list).

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 Realni rast BDP

Deficit tekućeg dela platnog bilansa

Izvor: Ministarstvo finansija (*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu).
 

Industrijska proizvodnja je u 2016. godini porasla za 4,7% u odnosu na 2015. godinu. Najznačajniji rast je zabeležen u sektoru prerađivačke industrije (5,3%), dok je u sektoru rudarstva registrovan rast od 4,0% i sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom 2,7%. Prema poslednjim raspoloživim podacima, industrijska proizvodnja u Srbiji je u prva dva meseca 2017. godine uvećana za 0,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Na osnovu rezultata Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2016. godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 13,0%, i to 13,0% za muško i 13,1% za žensko stanovništvo. Nezaposlenost u četvrtom kvartalu je za 4,7 procentna poena manja od nezaposlenosti u istom periodu 2015. godine. Prosečna zarada isplaćena u februaru 2017. godine iznosila je 64.847 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 46.990 dinara. Neto zarada je 2,4% realno veća u odnosu na isti mesec prošle godine. Značajno su smanjene razlike u zaradama javnog i privatnog sektora, kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.


NBS nastavlja politiku targetiranja inflacije i politiku kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa. Inflacija je u februaru 2017. godine iznosila 3,2%, prvenstveno usled rasta cena akcizne robe, pri čemu se očekuje da i do kraja godine bude u okviru novog ciljnog raspona (3,0% ± 1,5 p.p). U martu je doneta odluka da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0%, koja je doneta u julu prošle godine, uz očekivanje da se na tom nivou zadrži i u narednih nekoliko meseci.

Prosečan srednji kurs dinara prema evru je u martu iznosio 123,8934 dinara, a u odnosu na američki dolar 115,9287 dinara. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. Tokom 2016. godine neto priliv stranih direktnih investicija je iznosio 1,9 mlrd evra (3,0% međugodišnji rast) i usmeren je pretežno u izvozno-orijentisane sektore.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Belibor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 
Neto SDI, mlrd EUR

Godišnja inflacija (%), prosek perioda

 

Izvor: Narodna banka Srbije.
 
 
 
 
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | analitika@pks.rs