Privreda Srbije

(novembar 2018. godine)
 
Ekonomija koju je karakterisala stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti, za samo nekoliko godina se transformisala u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, eliminisanim fiskalnim deficitom, opadajućim javnim dugom, stabilnim bankarskim sistemom i oporavkom tržišta rada. Osnovu za održavanje i dalje ubrzanje privredne aktivnosti treba da omogući nastavak strukturnih reformi, kao i povećanje proizvodne aktivnosti u izvozno orijentisanim privrednim delatnostima, posebno onim koje nose veću dodatnu vrednost. 
 

Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, privredna aktivnost Srbije merena stopom realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2018. godine,  u odnosu na isti period prethodne godine, iznosi 3,7 odsto. Narodna banka Srbije je revidirala očekivanu stopu rasta na 4,0 odsto u odnosu na inicijalnu projekciju od 3,5 odsto (procena Ministarstva finansija za ovu godinu iznosi 4,2 odsto). Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2018. godine najznačajnije stope rasta su ostvarene u sektoru građevinarstva (22,9 odsto), sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (14,8 odsto) i sektoru informisanja i komunikacija (5,9 odsto). Prema najnovijim preliminarnim rezultatima obračuna, privredna aktivnost u 2017. godini uvećana je za 2,0 odsto realno. 

Pozitivna očekivanja u pogledu ubrzanja rasta Srbije imaju Međunarodni monetarni fond, kao i druge međunarodne finansijske institucije. Očekuje se da stopa rasta privrede Srbije u narednom srednjem roku bude iznad globalnog proseka (3,8 odsto rast svetske privrede u 2018. godini, prema projekciji kompanije “Bloomberg”). Ekonomska aktivnost u Srbiji će u narednom periodu zavisiti od tražnje u zemljama glavnim spoljnotrgovinskim partnerima, pre svega članica EU, investicija i viška likvidnosti koji se preliva na domaće tržište, cene energenata, održanja makroekonomske stabilnosti zemlje, nastavka strukturnih reformi, kao i napretka u procesu evro-integracija.

Narodna banka Srbije nastavlja da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, po osnovu značajnog smanjenja referentne kamatne stope, koja trenutno iznosi 3,0 odsto. Prema proceni analitičara, na aktuelnu monetarnu politiku NBS uticali su niski inflatorni pritisci, monetarna politika Evropske centralne banke (referentna kamatna stopa u evrozoni se održava na nuli), kao i potreba da se monetarnom politikom doprinese rastu investicione i privredne aktivnosti u zemlji. Međugodišnja inflacija u septembru je iznosila 2,1 odsto i u okviru je cilja NBS koji iznosi 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena. Većina analitičara smatra da u narednom periodu ne bi trebalo da dođe do pada referentne kamatne stope za dodatnih 25 baznih poena (na potencijalnih 2,75 odsto) jer se očekuje blag porast inflatornog pritiska, a privredna aktivnost je dovoljno ubrzana.

Mere fiskalne konsolidacije su ostvarile pozitivan rezultat, iznad prvobitne procene Međunarodnog monetarnog fonda. U 2017. godini je ostvaren suficit konsolidovanog budžeta u iznosu od 1,2 odsto BDP (prvi put u poslednjih deset godina), čime se značajno doprinelo smanjenju potreba za zaduživanjem. Prema podacima Ministarstva finansija, u periodu januar-avgust 2018. godine ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu 36,8 mlrd dinara. Posledično, javni dug je tokom 2017. godine opao za deset procentnih poena i iznosio je 61,6 procenata BDP u odnosu na 71,9 odsto na kraju 2016. godine. Opadajući trend je nastavljen i tokom prvih devet meseci tekuće godine, pa je na kraju septembra javni dug iznosio 55,9 odsto BDP, odnosno našao se ispod „mastrihtškog kriterijuma“ od 60,0 odsto. 

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-septembar 2018. godine iznosila je 28,1 mlrd evra što predstavlja rast od 10,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 12,1 mlrd evra, što predstavlja povećanje od 7,7 odsto, dok je uvoz robe iznosio 15,9 mlrd evra, što predstavlja povećanje od 12,8 odsto. Deficit spoljnotrgovinske robne razmene iznosi 3,8 mlrd evra, što je povećanje od 32,5 odsto, čime je pokrivenost uvoza izvozom opala na 76,0 odsto u odnosu na 79,6 odsto koliko je pokrivenost iznosila u istom periodu prošle godine. Porast deficita je posledica, porasta cene energenata od kojih je privreda Srbije visoko zavisna, relativno jak dinar u odnosu na ključne valute, kao i činjenica da privredni rast u značajnoj meri zavisi od uvoza materijala i proizvoda za potrebe investicione aktivnosti i potrošnje kao komponenti BDP. 

Značajan doprinos održavanju relativno niskog deficita tekućeg računa platnog bilansa daje suficit u trgovini uslugama koji je u prvih osam meseci 2018. godine iznosio 656,8 mln evra, u odnosu na 571,8 mln evra iz istog perioda prošle godine. Deficit tekućeg računa platnog bilansa je u prošloj godini iznosio 5,7 odsto BDP, isti nivo se očekuje i u tekućoj godini, uz očekivanja NBS da se on u srednjem roku smanji na nivo od oko 5,0 odsto.

Na pozitivne makroekonomske trendove reagovale su i agencije za ocenu kreditnog rejtinga koje su tokom 2017. godine unapredile rejting Srbije. Standard and Poor`s je povećao kreditni rejting na „BB“ sa stabilnim izgledom, što je isto učinila agencija Fitch Ratings. Moody`s je takođe povećao kreditni rejting na „Ba3“ sa stabilnim izgledom. Ovim se Srbija značajno približila investicionom nivou kreditnog rejtinga sa ciljem da se to ostvari u srednjem roku. Agencije navode kao osnovu za dalje unapređenje kreditnog rejtinga, očuvanje makroekonomske stabilnosti i rezultata fiskalne konsolidacije, strukturne reforme (javna preduzeća, poreska uprava, prosveta i zdravstvo), kao i nastavak procesa evrointegracija.

Promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

Realni rast BDP, %

Suficit u razmeni usluga, mln evra

Izvor: Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije.
 

Neto SDI, mlrd EUR

Konsolidovani budžetski deficit, u % BDP

Izvor: Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija.
 

Ukupna industrijska proizvodnja je povećana za 2,3 odsto u periodu januar - septembar 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine. Pozitivan rast ostvaren je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (3,6 odsto), dok je u prerađivačkoj industriji rast iznosio 2,7 odsto i to najviše u oblastima: popravke i montaže mašina i opreme (20,6 odsto), proizvodnje ostalih saobraćajnih sredstava (10,7 odsto), proizvodnje osnovnih metala (9,8 odsto) i proizvodnje nameštaja (8,7 odsto). Kod rudarstva je došlo do pada za 4,5 odsto. 

Prema Anketi o radnoj snazi za drugi kvartal 2018. godine, broj zaposlenih iznosi blizu 2,9 miliona, a broj nezaposlenih 391,6 hiljada. Stopa zaposlenosti populacije starosti 15 i više godina iznosi 48,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,9 odsto (u prvom kvartalu iznosila je 14,8 odsto). Prosečna bruto zarada isplaćena u avgustu 2018. godine iznosila je 68.831 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 49.773 dinara. U odnosu na isti mesec prethodne godine, bruto zarada je realno veća za 3,5 odsto, dok je neto zarada veća za 4,1 odsto. 

Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su u 2017. godini iznosile 2,4 mlrd evra (rast od 27,0 odsto), a pozitivan trend je nastavljen i u prvih osam meseci 2018. godine kada je ostvaren priliv od 1,7 mlrd evra (međugodišnji rast od 3,1 odsto). NBS očekuje da će ukupan priliv u 2018. godini iznositi 2,6 mlrd evra, odnosno 6,2 odsto BDP i da će biti više nego dovoljno za pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Dinar je u 2017. godini ojačao 4,2 odsto u odnosu na evro čime je bio jedna od valuta koje su ostvarile najveću apresijaciju. U prvih devet meseci 2018. godine prosečan devizni kurs je iznosio 118,2639 dinara za jedan evro, odnosno 99,5357 dinara za jedan američki dolar. Narodna banka nastavlja politiku intervencija na deviznom tržištu kako bi sprečila veće dnevne oscilacije nacionalne valute.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Euribor i Libor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 
 
 
 
 
 
Sektor za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda | Centar za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije | analitika@pks.rs