Privreda Srbije

(februar 2019. godine)
 
Privredu Srbije je u 2018. godini karakterisala relativna makroekonomska stabilnost u pogledu niske i predvidive inflacije, blagog suficita u oblasti javnih finansija i posledično opadajućeg nivoa javnog duga, uz stabilnost finansijskog sistema i porast zaposlenosti. Glavni izvori rasta u prošloj godini su bili porast investicione i lične potrošnje, kao i pozitivna privredna situacija u zemljama Evropske unije, glavnim spoljnotrgovinskim partnerima. Osnovu za održavanje i dalje ubrzanje privredne aktivnosti treba da omogući nastavak strukturnih reformi, kao i povećanje proizvodne aktivnosti u izvozno orijentisanim privrednim delatnostima, posebno onim koje nose veću dodatnu vrednost. 
 

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, privredna aktivnost Srbije merena stopom realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u 2018. godini iznosi 4,4 odsto, u odnosu na inicijalno planiranih 3,5 odsto. Procenjeno je da su bruto investicije u osnovna sredstva u 2018. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, ostvarile realni rast od 9,1 odsto, a poljoprivredna proizvodnja je ostvarila rast fizičkog obima od 16,3 odsto. 

U 2019. godini se očekuje da stopa rasta bruto domaćeg proizvoda bude 3,5 odsto, a sa ovom procenom se slaže i Međunarodni monetarni fond kao i druge relevantne međunarodne institucije koje prate ekonomske performanse po zemljama. Među brojnim rizicima, koji mogu negativno uticati na projekciju, izdvajaju se: porast cene energenata i kamatnih stopa, intenziviranje protekcionističkih mera u međunarodnoj trgovini, usporavanje privredne aktivnosti u zemljama ključnim spoljnotrgovinskim partnerima, političke tenzije i usporavanje procesa evrointegracija regiona, kao i nepovoljni klimatski uslovi posebno u toku prolećnih i letnjih meseci.

Narodna banka Srbije nastavila je da podržava privrednu aktivnost u zemlji održavanjem relativno niske referentne kamatne stope koja trenutno iznosi 3,0 odsto. Prema proceni analitičara, na aktuelnu monetarnu politiku NBS uticali su niski inflatorni pritisci i ekspanzivna monetarna politika Evropske centralne banke (referentna kamatna stopa u evrozoni se održava na nuli). Međugodišnja inflacija je u decembru iznosila 2,0 odsto i u okviru je cilja Narodne banke Srbije koji iznosi 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena, a u 2019. godini se očekuje da bude 2,3 odsto. Većina analitičara smatra da u narednom periodu ne bi trebalo da dođe do daljeg smanjenja referentne kamatne stope, uz mogućnost blagog porasta jer se očekuje porast inflatornog pritiska, kao i eventualna promena u monetarnoj politici Evropske centralne banke.

Mere fiskalne konsolidacije su ostvarile pozitivan rezultat, iznad prvobitne procene Međunarodnog monetarnog fonda. Prema podacima Ministarstva finansija, u periodu januar-oktobar 2018. godine ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 61,1 mlrd dinara. Naplaćeni su prihodi u iznosu od 973,5 mlrd dinara, dok su rashodi iznosili 912,3 mlrd dinara. Posledično, javni dug je tokom 2018. godine nastavio da opada u odnosu na bruto domaći proizvod i na kraju novembra je iznosio 56,2 procenata u poređenju sa 57,9 odsto na kraju 2017. godine. Procenjeno je da je budžet u 2018. godini bio u suficitu 0,6 odsto BDP, a da se u 2019. godini očekuje blag deficit od 0,5 odsto.

Na pozitivne makroekonomske trendove reagovale su i agencije za ocenu kreditnog rejtinga koje su tokom 2018. godine potvrdile rejting Srbije. Standard and Poor`s je procenio kreditni rejting na „BB“ sa pozitivnim izgledom da u narednoj godini dođe do unapređenja. Agencija smatra da bi nastavak snažnog rasta, dalje smanjenje javnog duga i zadržavanje deficita platnog bilansa u održivim okvirima mogli rezultirati povećanjem kreditnog rejtinga Srbije u narednom periodu. Fitch Ratings je potvrdio kreditni rejting na „BB“ sa stabilnim izgledom, dok agencija Moody`s u protekloj godini nije procenjivala kreditni rejting Srbije, pa se on nalazi na nivou iz 2017. godine, odnosno „Ba3“ sa stabilnim izgledom. Srbija se značajno približila investicionom nivou kreditnog rejtinga sa ciljem da se to ostvari u srednjem roku. Agencije navode kao osnovu za dalje unapređenje kreditnog rejtinga, očuvanje makroekonomske stabilnosti i rezultata fiskalne konsolidacije, strukturne reforme (javna preduzeća, poreska uprava, prosveta i zdravstvo), kao i nastavak procesa evrointegracija.

Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su u 2017. godini iznosile 2,4 mlrd evra, dok su u 2018. godini nadmašile projekciju i prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije iznose 3,0 mlrd evra. U periodu januar-novembar 2018. godine pokrivenost tekućeg deficita stranim direktnim investicijama iznosi 120,5 odsto. Priliv po osnovu stranih direktnih investicija u 2019. godini se očekuje da bude oko 2,6 mlrd evra (5,7 odsto BDP) i trebalo bi da bude više nego dovoljno za pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa. 

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2018. godini iznosila je 38,2 mlrd evra što predstavlja rast od 10,9 odsto u odnosu na prošlu godinu. Izvezeno je robe u vrednosti od 16,3 mlrd evra, što predstavlja povećanje od 8,1 odsto, dok je uvoz robe iznosio 21,9 mlrd evra, što predstavlja povećanje od 13,0 odsto. Deficit spoljnotrgovinske robne razmene iznosi 5,6 mlrd evra, čime je pokrivenost uvoza izvozom opala na 74,3 odsto u odnosu na 77,5 odsto koliko je pokrivenost iznosila prošle godine. Porast deficita je posledica relativno jakog dinara u odnosu na ključne valute, kao i činjenica da privredni rast u značajnoj meri zavisi od uvoza materijala i proizvoda za potrebe investicione aktivnosti i potrošnje kao komponenti bruto domaćeg proizvoda. 

Značajan doprinos održavanju relativno niskog deficita tekućeg računa platnog bilansa daje suficit u trgovini uslugama koji je u prvih deset meseci 2018. godine iznosio 901,2 mln evra, u odnosu na 785,2 mln evra iz istog perioda prošle godine (rast 14,8 odsto). Deficit tekućeg računa platnog bilansa je prema proceni Narodne banke Srbije u 2018. godini iznosio 5,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, uz očekivanje da se u 2019. godini smanji na 5,0 odsto i ostane na tom nivou u srednjem roku.

Promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

Realni rast BDP, %

Javni dug Srbije (centralni nivo države, u % BDP)

Izvor: Republički zavod za statistiku i Ministarstvo finansija.
 

Neto SDI, mlrd EUR

Potrošačke cene 
(u % u odnosu na isti mesec prethodne godine)

Izvor: Narodna banka Srbije i Republički zavod za statistiku.
 

Ukupna industrijska proizvodnja je povećana za 1,3 odsto u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu. U sektoru prerađivačke industrije ostvaren je rast od 1,9 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija porastao 1,2 odsto. Sa druge strane, sektor rudarstva je zabeležio pad od 4,8 odsto. 

Prema Anketi o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2018. godine broj zaposlenih iznosio je 2,9 miliona, a broj nezaposlenih 371,8 hiljada. Stopa zaposlenosti populacije starosti 15 i više godina iznosila je 49,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,3 odsto (u prvom kvartalu iznosila je 14,8 odsto, u drugom 11,9 odsto). Prosečna bruto zarada isplaćena u oktobru 2018. godine iznosila je 69.012 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 49.901 dinara. U odnosu na isti mesec prethodne godine, bruto zarada je realno veća za 5,2 odsto, dok je neto zarada veća za 5,7 odsto. 

Prema podacima Narodne banke Srbije, međugodišnja stopa rasta kreditne aktivnosti u Srbiji je u novembru 2018. godine iznosila 8,0 odsto (od toga stanovništvu su veći za 12,2 odsto, a privredi 4,8 odsto). Po isključenju efekta otpisa i prodaje nenaplativih kredita (NPL), ukupni krediti veći su za 11,8 odsto međugodišnje, od čega krediti privredi za 11,0 odsto, a stanovništvu za 13,4 odsto. Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji je očuvana i dodatno ojačana, zahvaljujući merama Narodne banke Srbije, a smanjen je udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima za 6,1 odsto (novembar 2018).

Dinar, kao nacionalna valuta, je u 2018. godini čvrsto zadržao svoju vrednost u odnosu na evro čime je postao jedna od najstabilnijih valuta u svetu. Prosečan devizni kurs je iznosio 118,2716 dinara za jedan evro, odnosno 100,2784 dinara za jedan američki dolar. Narodna banka nastavlja politiku intervencija na deviznom tržištu kako bi sprečila veće dnevne oscilacije nacionalne valute.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Euribor i Libor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 
 
 
 
 
 
Sektor za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda | Centar za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije | analitika@pks.rs