Privreda Srbije

Privredna kretanja u 2015. godini
 
U 2015. godini srpska privreda je izašla iz recesije u koju je ušla 2009. godine. Ostvaren je rast BDP-a od 0,8 odsto. Fiskalno prilagođavanje i strukturne reforme rezultirali su poboljšanjem poslovnog ambijenta u Srbiji, i ostvarenjem većih investicija, naročito privatnih. Iako privredni rast nije bio previše dinamičan, promenjena je paradigma rasta – rast se zasnivao na održivim izvorima, izvozu i investicijama, diversifikovan je i praćen rastom broja zaposlenih.  U 2016. očekuje se brži rast ekonomske aktivnosti na 1,8 odsto zasnovan na izvozu i investicijama.
 
Industrijska proizvodnja u 2015. godini, za 11 meseci, porasla je 7,9 odsto, a snažan doprinos ostvaren je zahvaljujući oporavku elektroenergetskog sistema Srbije nakon poplava u maju 2014. godine. Prerađivačka industrija koja nije bila pod većim uticajem suše, ostvarila je rast 5,9 odsto. Sektori koji su pokazali najveću dinamiku su: proizvodnja duvanskih proizvoda, ostale prerađivačke delatnosti, proizvodnja tekstila, proizvodnja mašina i opreme, kao i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata.  
 
Prema izveštavanju Naredne banke Srbije, deficit tekućeg bilansa u 2015. godini je smanjen u odnosu na prethodnu godinu, i potpuno je pokriven neto prilivom stranih direktnih direktnih investicija. Tome je doprinelo i poboljšavanje neto spoljnotrgovinske pozicije -- izvoz roba i usluga ostvario je brži rast u odnosu na rast uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom je 74 odsto, što predstavlja napredak u odnosu na prethodnu godinu. NBS predviđa da će smanjenje eksterne neravnoteže i jačanje eksterne pozicije biti nastavljeno i u narednim godinama.
 
Iako je svetska trgovina u 2015. godini rasla anemičnom brzinom (dva odsto na godišnjem nivou), srpski izvoz uvećao se u prethodnoj godini za 8,4 odsto i iznosio je 11.055,5 miliona evra za 11 meseci. Automobilska industrija, koja je u 2013. i 2014. godini dominantno doprinosila rastu izvoza, svojim smanjenjem u 2015. godini dovela je do usporavanja ukupnog izvoza. Međutim, kao dobar signal ističe se povećanje diversifikovanosti izvoza, i značajnije uključivanje šire palete proizvoda u izvoznu korpu. Sektori koji su imali najznačajnije učešće u izvozu bili su drumska vozila, električne mašine i aparati, povrće i voće, žitarice i proizvodi od žitarica, i obojeni metali. Kao najznačajnije izvozne destinacije istakle su se Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Ruska Federacija i zemlje regiona.
 
Prosečna inflacija u 2015. biće niža od planirane i  iznosiće oko 1,5 odsto (planirani nivo inflacije bio je 2,7 odsto). Kako se inflacija kretala ispod donje granice postavljenog cilja, Narodna banka Srbije nastavila je ublažavanje monetarne politike tokom cele godine, i više puta smanjivala referentnu kamatnu stopu. Niski inflatorni pritisci duguju se niskim cenama primarnih proizvoda na svetskom tržištu, povoljnim eksternim finansijskim uslovima, niskoj inflaciji u međunarodnom okruženju, kao i napretku u fiskalnoj konsolidaciji. U skladu sa potrebom da se inflacija vrati u ciljane okvire, i podrži dalji oporavak privrede, Izvršni odbor NBS doneo je odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike, i u oktobru još jednom smanjio referentnu kamatnu stopu, koja je sada na nivou od 4,5 odsto (sa nivoa od osam odsto na početku 2015. godine). Očekuje se da će se inflacija kretati ispod donje granice koridora sve do sredine 2016. godine.
 
Broj zaposlenih u 2015. godini je porastao. Podstaknuta izlaskom iz recesije, nakon pune dve godine, pravna lica su formalno uposlila 1,35 miliona ljudi, što je za 31.000 više nego prošle godine (2,4 odsto). Tom rastu su značajno doprinela dva sektora, koja su bila u velikoj meri pogođena finansijskom krizom - prerađivačka industrija (rast zaposlenih za 10.000 ili 3,6 odsto) i građevinarstvo (2.500 ili četiri odsto). Pozitivan trend je zabeležen i u uslužnim sektorima, što signalizira „buđenje“ preduzetništva, ali i smanjenje sive ekonomije, što je i potvrđeno kroz bolju naplatu poreza – broj zaposlenih u IT i komunikacionom sektoru, sektoru pripreme i posluživanja hrane i pića, sektoru pružanja profesionalnih, stručnih i upravljačkih usluga, porastao je za 10.000 ili za čak devet odsto. Određen deo rasta broja zaposlenih predstavlja i rezultat boljeg rada inspekcija i usvajanja novog Zakona o inspekcijskom nadzoru, ali preostali rast broja zaposlenih u trgovini potvrđuje i nagoveštava oporavak privrede i buđenje domaće proizvodnje. Da je rast zaposlenosti bio „kvalitetan“, potvrđuje i činjenica da je ostvaren u godini fiskalne konsolidacije i zamrznutog zapošljavanja u javnom sektoru. Brojke potvrđuju da je pad zaposlenosti u sektorima koji su dominantno javni (državna uprava, odbrana, socijalna zaštita i zdravstvo, obrazovanje, električna energija, komunalne usluge) iznosio 7.000 (jedan odsto).
 
I pored pozitivnih trendova, nezaposlenost je i dalje među najvišima u Evropi, a broj formalno zaposlenih još uvek nije dostigao pretkrizni nivo. Stopa nezaposlenosti je kod lica radnog uzrasta u drugom kvartalu iznosila 18,4 odsto dok je svako drugo lice radnog uzrasta zaposleno (stopa zaposlenosti je 51 odsto). Nezaposlenost je značajno prisutna kod mladih, gde dostiže 43 odsto, odnosno, stopa zaposlenosti iznosi 15 odsto. Broj formalno zaposlenih je porastao, te se izjadnačio sa zaposlenošću iz 2013. godine (1,35 miliona), ali je i dalje značajno, 4,5 odsto ispod pretkriznog nivoa od 1,43 miliona.
 
Prosečne mesečne bruto zarade su u 2015. godini ostvarile pad, kako nominalno, tako i realno. U prvih 11 meseci prosečna isplaćena zarada nominalno je manja za 0,9 odsto, dok je realno manja za 2,2 odsto u odnosu na isti period 2014. godine. U novembru 2015. godine prosečna isplaćena zarada iznosila je 60.913 dinara, što je za 1,4 odsto realno manje u odnosu na novembar prethodne godine. Međutim, ovakve promene odraz su različitih kretanja prosečnih zarada u privatnom i javnom sektoru. U čitavom javnom sektoru zarada je smanjena za 10 odsto u 2015. godini. Sa druge strane, došlo je do rasta zarada u privatnom sektoru, gde najveći broj sektora beleži međugodišnji rast desezoniranih realnih neto zarada. Ovo je rezultat delom boljeg rada državnih inspekcija, delom privrednog izlaska iz recesije. Prerađivačka industrija ostvarila je skok u neto zaradama od 6 odsto, dok je građevinarstvo u proseku uvećalo neto zarade za 11 odsto.

Izvor: Centar za visoke ekonomske studije