Privreda Srbije

(novembar 2016.)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije je nastavljen i u trećem kvartalu 2016. godine. 
 

Realni rast BDP-a u drugom kvartalu 2016. godine je iznosio 2,0%, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, i bio je pokrenut snažnim rastom sektora građevinarstva i prerađivačke industrije, kao i većom privatnom potrošnjom.

Trenutna procena je da je u trećem kvartalu ostvaren rast na višem nivou, od 2,5%, usled porasta investicione aktivnosti i izvoza.

Prvobitnu procenu, da će realan rast BDP-a Srbije u 2016. godini iznositi 1,8%, domaće i međunarodne finansijske institucije su tokom godine više puta revidirale naviše, da bi poslednja projekcija bila na nivou od 2,7%. Takođe, pozitivnim očekivanjima u pogledu više stope ekonomskog rasta doprineli su odgovarajući vremenski uslovi za poljoprivredu, kao i kretanje u spoljnotrgovinskoj razmeni tokom tri kvartala. Nakon uspešno sprovedene šeste revizije stand by aranžmana, MMF je izjavio da očekuje dalji rast privredne aktivnosti u narednom periodu. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP-a će iznositi 2,7-2,8% u 2016. godini i 3,0% u 2017. godini, što je značajno iznad proseka EU28.

Nastavljen je oporavak domaće tražnje, konkretno potrošnje stanovništva i investicija. Takođe, rast prometa u trgovini na malo, rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i značajan rast novoodobrenih kredita stanovništvu ukazuju na oporavak privatne potrošnje. Oporavak kreditne aktivnosti je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa od početka godine, uz porast prihoda domaćinstava. Zaključno sa septembrom, povećani su pozajmljeni izvori sredstava, pre svega dinarski i devizni depoziti, a smanjeni su spoljni izvori finansiranja. Krediti privredi ostvarili su rast (3,0%), koji je pre svega rezultat pozitivnog kretanja kredita za likvidnost i investicije, dok je rast plasmana stanovništvu (10,5%) bio opredeljen rastom gotovinskih kredita.

U prvih devet meseci 2016. godine nastavljen je trend rasta spoljnotrgovinske robne razmene na međugodišnjem nivou.
 
Izvoz, izražen u evrima, rastao je po stopi od 10,1%, znatno više od uvoza koji je bio na nivou od 5,7%. Sa druge strane, deficit je smanjen za 7,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije.

Na listi Svetske banke o lakoći poslovanja za 2017. godinu (Doing Business list) Srbija je napredovala. Nalazi se na 47. mestu od 190 zemalja i u grupi je od deset država koje su ostvarile najveći napredak. Najznačajniji doprinos je postignut u sferi započinjanja biznisa i izdavanja građevinskih dozvola, dok je najveći nerešeni problem dobijanje priključka na električnu energiju.

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*
 
Izvor: Narodna banka Srbije.
*Projekcije Narodne banke Srbije za 2016. i 2017. godinu.

 

Industrijska proizvodnja je, u prvih devet meseci 2016. godine, porasla za 5,2% posmatrano u odnosu na isti period prethodne godine. U okviru sektora rudarstva (rast 5,4%), najveći rast je ostvaren u eksploataciji ruda metala (12,9%). U okviru prerađivačke industrije (5,5%), izrazito dinamičan rast zabeležen je u oblastima proizvodnje ostalih saobraćajnih sredstava (34,6%) i duvanskih proizvoda (30,2%).  

Prema Anketi o radnoj snazi, u drugom kvartalu tekuće godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 15,2%, i to 14,3% za muško i 16,4% za žensko stanovništvo. Prosečna zarada isplaćena u septembru 2016. godine iznosila je 64.150 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 46.558 dinara. Prosečna neto zarada povećana je za 5,4% realno, međugodišnje. Značajno su smanjene razlike u zaradama javnog i privatnog sektora, kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.


NBS nastavlja politiku targetiranja inflacije i politiku kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa. Inflacija je u oktobru 2016. godine iznosila 1,5%, pri čemu se očekuje da i do kraja godine bude ispod ciljanog raspona (4,0% ± 1,5 p.p). NBS je odlučila da suzi ciljni okvir inflacije na 3%±1,5 p.p, od 1. januara 2017. godine, a trebalo bi da se nastavi i tokom 2018. godine. U septembru 2016. godine doneta je odluka da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0%, koja je doneta u julu, uz očekivanje da se na tom nivou zadrži u narednom periodu. Stope na kredite komercijalnih banaka su, prateći kretanje referentne kamatne stope, takođe smanjene.
 
Prosečan srednji kurs dinara prema evru je u periodu januar-oktobar 2016. godine iznosio 123,0794 dinara, a u odnosu na američki dolar 110,4183 dinara. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. Ukupan priliv neto stranih direktnih investicija u periodu januar-septembar 2016. godine je iznosio 1,3 mlrd evra, a očekuje se da u 2016. godini dostigne prošlogodišnji nivo od 1,8 mlrd evra.
 

 Kretanje deviznih kurseva, jan-okt 2016.

 Belibor 6M, jan-okt 2016.

Izvor: Bloomberg.
 
Neto SDI, mlrd EUR

Godišnja inflacija (%), kraj perioda

Izvor: Narodna banka Srbije.
 
 
 
 
 
Sektor za privredni razvoj | Centar za podršku razvoju | razvoj@pks.rs