Privreda Srbije

(decembar 2016.)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije je nastavljen i u poslednjim mesecima 2016. godine. 
 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP-a u trećem kvartalu tekuće godine u odnosu na isti period prošle godine je iznosio 2,6% i bio je pokrenut snažnim rastom u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, zatim u sektoru građevinarstva i sektoru finansijskih delatnosti.

Prvobitnu procenu, da će realan rast BDP-a Srbije u 2016. godini iznositi 1,8%, domaće i međunarodne finansijske institucije su tokom godine više puta revidirale naviše, te je poslednja projekcija na nivou od 2,7%. Takođe, pozitivnim očekivanjima u pogledu više stope ekonomskog rasta doprineli su odgovarajući vremenski uslovi za poljoprivredu, kao i rast spoljnotrgovinske razmene tokom tri kvartala. Nakon uspešno sprovedene šeste revizije stand by aranžmana, MMF je izjavio da očekuje dalji rast privredne aktivnosti u narednom periodu. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija, rast BDP-a će iznositi 2,7-2,8% u 2016. godini i 3,0% u 2017. godini, što je značajno iznad proseka EU28.

Nastavljen je oporavak domaće tražnje, konkretno potrošnje stanovništva i investicija. Takođe, rast prometa u trgovini na malo, rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i značajan rast novoodobrenih kredita stanovništvu ukazuju na oporavak privatne potrošnje. Oporavak kreditne aktivnosti je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa od početka godine, uz porast prihoda domaćinstava. Tokom 2016. godine povećani su pozajmljeni izvori sredstava, pre svega dinarski i devizni depoziti, a smanjeni su spoljni izvori finansiranja. U oktobru je zabeleženo blago usporavanje kreditne aktivnosti. Krediti privredi ostvarili su rast (0,7%), koji je pre svega rezultat pozitivnog kretanja kredita za likvidnost i investicije, dok je rast plasmana stanovništvu (10,3%) bio opredeljen rastom gotovinskih kredita.
 

U periodu januar-oktobar 2016. godine nastavljen je trend rasta spoljnotrgovinske robne razmene na međugodišnjem nivou. Izvoz, izražen u evrima, rastao je po stopi od 10,1%, znatno više od uvoza koji je bio na nivou od 5,1%. Sa druge strane, deficit je smanjen za 9,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije. Vada Republike Srbije je usvojila predlog Zakona o budžetu za 2017. godinu, kao i Fiskalnu strategiju za naredni srednjoročni period. Budžet je planiran na osnovu stope rasta BDP-a od 3,0%, a predviđeno je da konsolidovani deficit u 2017. godini bude na nivou od 1,7% BDP-a, što će uticati na relativno smanjenje javnog duga.

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 
 
Izvor: Ministarstvo finansija.
*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.

Industrijska proizvodnja je, u prvih deset meseci 2016. godine, porasla za 5,2% posmatrano u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po sektorima, rudarstvo je raslo 5,3%, potom prerađivačka industrija 5,2%, i sektor snabdevanja energijom 4,5%. 

Prema Anketi o radnoj snazi, u trćem kvartalu tekuće godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 13,8%, i to 12,6% za muško i 15,2% za žensko stanovništvo. Prosečna zarada isplaćena u oktobru 2016. godine iznosila je 62.414 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 45.281 dinara. Prosečna neto zarada isplaćena u oktobru 2016. godine realno je povećana za 1,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Značajno su smanjene razlike u zaradama javnog i privatnog sektora, kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.


Narodna banka Srbije nastavlja politiku targetiranja inflacije i politiku kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa. Inflacija je u oktobru 2016. godine iznosila 1,5%, pri čemu se očekuje da i do kraja godine bude ispod ciljanog raspona (4,0% ± 1,5 p.p). NBS je odlučila da suzi ciljni okvir inflacije na 3%±1,5 p.p, od 1. januara 2017. godine, a trebalo bi da se nastavi i tokom 2018. godine. U decembru 2016. godine odlučeno je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 4,0%, koja je prvobitno doneta u julu, uz očekivanje da se na tom nivou zadrži u narednom periodu. Stope na kredite komercijalnih banaka su, prateći kretanje referentne kamatne stope, takođe smanjene.
 
Prosečan srednji kurs dinara prema evru je u periodu januar-novembar 2016. godine iznosio 123,0892 dinara, a u odnosu na američki dolar 110,7446 dinara. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. Ukupan priliv neto stranih direktnih investicija u periodu januar-septembar 2016. godine je iznosio 1,3 mlrd evra, a očekuje se da u 2016. godini dostigne prošlogodišnji nivo od 1,8 mlrd evra.
 

 Kretanje deviznih kurseva, jan-nov 2016.

 Belibor 6M, jan-nov 2016.

Izvor: Bloomberg.
 
Neto SDI, mlrd EUR

Godišnja inflacija (%), kraj perioda

 
Izvor: Narodna banka Srbije.
 
 
 
 
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | razvoj@pks.rs