Evropska unija je u januaru 2014. godine otvorila novi program finansiranja nauke i tehnološkog razvoja koji je nazvan Horizont 2020 (eng. Horizon 2020). Program karakteriše:

• Povezivanje istraživanja i inovacija
• Fokus na društvenim izazovima
• Otvorenost za sve učesnike

Cilj programa Horizont 2020 je osloboditi potencijal za privredni i opšte društveni razvoj koji leži u istraživanju i inovacijama, kako bi Evropa postala lider u naučnim istraživanjima, proizvodnji inovativnih proizvoda i usluga i kako bi se istraživački kapaciteti stavili u službu rešavanja savremenih društvenih izazova.

U načelu, svako može učestvovati u projektima koji se finansiraju iz programa Horizont 2020. Međutim, svaki poziv koji se objavljuje može imati dodatne zahteve za učesnike. U skoro svim komponentama Horizonta 2020, preporučuje se učešće malih i srednjih preduzeća. 

Horizont 2020 je evropski program, koji zahteva prekograničnu, panevropsku saradnju i povezivanje, čiji rezultati pomeraju naučne i privredne domete na evropskom nivou. Svi koji se prijavljuju za ovaj program, moraju meriti svoj doprinos ciljevima programa upravo iz tako postavljene evropske perspektive.

Program se sastoji iz tri osnovne komponente:

1. Izvrsnost u nauci (Excellent Science) – 24,4 milijardi evra

Finansiranje najzanimLjivijih naučnih istraživanja putem javnog konkursa, koje će se vršiti kroz četiri potprograma: a) Evropski istraživački savet (European Research Council); b) Evropska istraživačka infrastruktura (European Research Infrastructures, including e-Infrastructures); v) Nove i buduće tehnologije (Future and Emerging Technologies) i g) Program razmene istraživača Marija Sklodovska Kiri.

2. Liderstvo u industriji (Industrial Leadership) – 17 milijardi evra

Ova komponenta sadrži: Program za podršku inovativnih malih i srednjih preduzeća koji uključuje i Instrument za mala i srednja preduzeća; mehanizme za olakšavanje pristupa finansiranju za inovativna preduzeća, kao i program za podršku razvoja ključnih industrijskih tehnologija.

3. Društveni izazovi (Societal challenges) – 29,7 milijardi evra

Označava podršku istraživanju i inovacijama koje su usmerene ka rešavanju konkretnih društvenih izazova koji su grupisani u 7 oblasti:

1. Zdravlje – uključuje oboljenja mladih i starijih lica; neurodegenerativne, mišićno-skeletne i hronične bolesti; milenijumske ciljeve razvoja, starenje i blagostanje; personalizovanu medicinu;

2. Hrana – uključuje sledeće oblasti: poljoprivreda i šumarstvo, proizvodnja hrane, bio-industrija i vodeni životnu resursi;

3. Energija – fokusira se na gas, energetsku bezbednost, pametne mreže; skladištenje energije; rezervne tehnologije; korišćenje ugljenika; smanjenje potrošnje energije i ugljen-dioksida, jeftinije i ekološki orijentisanije snabdevanje strujom, alternativna goriva i mobilni izvori energije, jedinstvena evropska strujna mreža, nova znanja i tehnologije, transparentnost u odlučivanju i javnim angažmanima, IKT inovacija;

4. Transport – uključuje mobilnost i logistiku; posebno fokusirano na: smanjenje opterećenja saobraćaja, veća sigurnost i bezbednost, globalno vodjstvo evropske transportne industrije, socijalno ekonomsko istraživanje i planiranje daljih aktivnosti i kreiranja politike;

5. Klima i životna sredina – orijentisano je na istraživanje i inovacije koje će obuhvatiti aktivnosti: prilagođavanje klimatskim promenana; zaštita životne sredine, održivo upravljanje prirodnim resursima, voda, biodiverziteta i ekosistem; obezbeđivanje održivog snabdevanja neenergetski i nepoljoprivrednim sirovinama; omogućavanje tranzicije ka zelenoj ekonomiji i društvu kroz eko-inovacije; razvoj sveobuhvatne i održive životne sredine i globalno posmatranje informacionih sistema;

6. Društva – uključuje demografiju; društvene i humanističke nauke i inovacije, kulturno nasleđe i evropski identitet, nove ideje, strategiju i upravljačke strukture za prevazilaženje krize u Evropi (monetarna unija, program rasta EU, socijalne politike EU, budućnost evropskih integracija, nove tehnologije u javnom sektoru); omladina u inovativnost, inkluzivna i održiva Evropa (mobilnost mladih, obrazovanje odraslih, socijalni i politički angažman mladih ljudi, modernizacija javnih uprava); prenos evropskog kulturnog nasleđa, 3D modeliranje za pristup EU kulturnih dobara; Evropa kao globalni akter: fokus na saradnji u istraživanju i inovacijama sa trećim zemljama; novi oblici inovacija u javnom sektoru, poslovni modeli inovacija, društveno inovativna zajednica, IKT za učenje i inkluziju;

7. Bezbednost – nova oblast istraživanja koja će obuhvatiti borbu protiv kriminala; ilegalnu trgovinu i terorizam, zaštitu kritične infrastrukture; upravljanje granicama, otpornost na krizu i katastrofu; privatnost na internetu; spoljnu politiku EU; sprečavanje konflikata; izgradnju mira.

Postoje različiti načini kako mala i srednja preduzeća mogu da učestvuju u programu Horozont 2020, međutim najčešći su: Instrument za mala i srednja preduzeća i Konzorcijumski projekti

Instrument za mala i srednja preduzeća

Instrument za MSP (eng. SME instrument) je poseban segment programa Horizont 2020 namenjen malim i srednjim preduzećima.

Osnovni cilj ovog instrumenta je da podrži inovativna MSP kroz mehanizam koji je jednostavan i lak za prijavu. Za ovu namenu odvojeno je ukupno 2,8 milijardi evra za period 2014-2020. godine.

MSP sektor ima velike inovativne potencijale koji se često ne realizuju na tržištu zbog nedovoljno razvijene finansijske ponude za finansiranje njihovih istraživačko-razvojnih ambicija, posebno u njihovoj ranoj fazi. Stoga, Instrument za MSP nudi finansijsku podršku preduzećima da svoje istraživačko-razvojne inicijative dovedu do faze kada su spremne za finansiranje kroz regularne tržišne instrumente, kao što su bankarski krediti, investicioni fondovi i sl.

Projekti koji se finansiraju kroz ovaj instrument moraju da se odlikuju jasnom vizijom kompanije da je inovacija koja se razvija jedan od ključnih resursa za razvoj. Takođe, nije dovoljno samo pokazati inovativnost proizvoda ili usluge, kompanija mora da ubedi ocenjivače da postoji vizija i svest o konkursentskom okuženju, poslovnom modelu i instrumentima koji su neophodni da bi ta inovacija zaista zaživela na tržištu.

Horizont 2020 je zamišljen kao evropski program koji ima za cilj da proizvode evropske šampione, te je neophodno da firme razmišljaju najmanje o tome da li je inovacija zaista novost na evropskom i svetskom nivou, i da li ima tržište na evropskom i svetskom nivou. Projekti regionalnog ili lokalnog karatera se neće uzimati u obzir.

Konkretno, faze razvoja inovacija koje se mogu finansirati kroz ovaj mehanizam su:

• Analiza izvodljivosti i isplativosti (faza 1)

Istražite naučnu ili tehničku izvodljivost i komercijalni potencijal svoje Vaše ideje, kako bi se razvila u inovaciju - uz pomoć od 50.000 evra. Imajte na umu da Vaša ideja moram biti najmanje na 6. nivou razvoja mereno skalom tehnološkog razvoja. Trajanje faze 1 je 6 meseci;

• Razvoj inovacije i priprema za tržište  (faza 2)

Razvijte svoju inovativnu poslovnu ideju kako bi postala spremna da izađe na tržište. Na raspolaganju su Vam sredstva od 500.000 evra do 2,5 miliona evra, za aktivnosti kao što su: izrada prototipa, skaliranje i kalibriranje, dizajn, testiranje u različitim sredinama, merenje performansi, izrada pilot serija itd. Trajanje faze 2 je od 12 do 24 meseca;

• Komercijalizacija (faza 3)

Ova faza ne podrazumeva finansiranje iz MSP instrumenta, ali postoje mogućnosti da se finansijska sredstva dobiju iz drugih programa EU.

Za više informacija o Instrumentu za MSP, pogledajte Radni program za Instrument za mala i srednja preduzeća za 2014-2015. godinu.

Sva preduzeća koja žele da se prijave za korišćenje ovih sredstava moraju da zadovolje kriterijume za klasifikaciju kao MSP prema definiciji malih i srednjih preduzeća po zakonodavstvu EU:

Konzorcijumski projekti

Mala i srednja preduzeća mogu učestvovati u projektima koji se finansiraju iz Horizonta 2020 kao članovi transnacionalnih konzorcijuma, koji se sastoje od najmanje tri različita partnera iz tri različite zemLje članice EU ili zemLje ukLjučenih u Horizont 2020. Ova vrsta saradnje najčešće okuplja istraživačke, privredne i druge organizacije čime se obezbeđuje da inovacije koje nastaju u ovakvoj saradnji imaju tržišni potencijal.

Ova vrsta saradnje je posebno aktuelna u komponenti „Društveni izazovi“, čiji je budžet 29,7 milijardi, a od čega je predviđeno da najmanje 20% bude dodeljeno malim i srednjim preduzećima.

Dosta korisnih informacija, možete pronaći na video linku Evropske komisije gde se nalaze prezentacije o učešću malih i  srednjih preduzeća u Horzontu 2020.

Finansiranje u programu Horizont 2020, predviđeno je za mala i srednja preduzeća, istraživače, inovatore i druga fizička i pravna lica. Program nudi direktnu podršku za postojeće MSP koje imaju veliki potencijal rasta i razvoja, finansiranje koje je namenjeno inovativnim idejama koje se mogu pretvoriti u uspeh na tržištu, podršku razvoju visoko rizičnim inovativnim idejama u ranoj fazi razvoja.

U zavisnosti od toga ko konkuriše i i za koji vrstu projekata, finansiranje je moguće od 70% - 100% opravdanih troškova. Konzorcijumski projekti (u okviru društvenih izazova) se najčešće dele na istraživačke (research and innovation actions) i inovacione projekte (innovation actions). Osnovna razlika je u tome koliko je predmet inoviranja blizu izlaska na tržište. U prvom slučaju, istraživanja su u relativno ranoj fazi i stoga se finansira 100% opravdanih troškova. U drugom slučaju, aktivnosti su bliže tržištu, te se profitnim organizacijama (MSP, velike kompanije) omogućava finansiranje od 70% opravdanih troškova. U okviru Instrumenta za MSP, prva faza je finansiranja paušalno u iznosu od 50.000 evra, dok se u drugoj fazi finansira 70% opravdanih troškova.

Opravdani troškovi mogu uzimati sledeće forme:

1. Vrste troškova
2. Kategorije troškova

1. Vrste troškova:

• Stvarni troškovi (Actual costs) nastali su u toku trajanja projekta, tj. projektnih aktivnosti (sa izuzetkom troškova izrade Revizorskog izveštaja); u skladu su sa računovodstvenim sistemom partnera; moraju biti evidentirani u računovodstvenom sistemu; moraju biti isključivo troškovi u svrhu projekta za koji su sredstva namenjena.
• Troškovi po jedinici (Unit costs) predstavljaju platu radnika za godinu dana, kako je dogovoreno u Ugovoru sa EK (GA-general agreement) izračunato po uobičajenom načinu organizacije rada.
• Indirektni troškovi za prihvatljive direktne troškove (Flat rates - 25% indirect costs on eligible direct costs) predstavljaju određeni procenat od prihvatljivih direktnih troškova – npr. Indirektni troškovi: 25% od direktnih troškova bez troškova podugovaranja.
• Paušalni iznosi (Lump sums) su fiksni iznos sredstava koji pokriva jedan ili više troškovnih kategorija – npr. MSP instrument u Fazi 1 (50.000,00 evra). Uslovi primene paušalnih troškova,  opisani su u Radnim programima (Work Programme).

2. Kategorije troškova:

• Direktni troškovi osoblja (Direct personnel costs). Prihvatljivi troškovi koji se mogu direktno pripisati projektu i kao takvi su identifikovani u skladu sa računovodstvenim principima korisnika sredstava. Tipični direktni, prihvatljivi troškovi osoblja su: troškovi osoblja/administracija; potrošni materijal; internet i telekomunikacije, putni troškovi i dnevnice; podugovarači; specifični troškovi projekta; infrastruktura (najam, kancelarijska oprema, troškovi laboratorija, oprema, amortizacija); plata angažovanih sa svim dodacima na bazi produktivnih radnih sati, 100% angažovanje na projektu bez potvrde o utrošku radnih sati (time sheet).
• Podugovaranje (Subcontracting). Podrazumeva pokrivanje troškova od strane bilo kog korisnika. Podugovaranje se može odnositi samo na određeni deo projekta i podugovaranjem se mogu pokriti izvršenja samo ograničenog dela projekta.
• Drugi direktni troškovi (Other direct costs). Kupovina materijala, radovi i usluge (važno je ostvariti najbolji odnos cene i karakteristika, najniža cena). U ovo spadaju i režijski troškovi koji podrazumevaju: potrošni materijal i opremu, putne troškove i druge slične troškove izdržavanja. Razmatranje Zakonom o javnim nabavkama po potrebi. Troškovi PDV-a, neće biti umanjeni.

Na kraju, potrebno je uzeti u obzir koji troškovi nikada ne mogu biti opravdani troškovi.  Nedozvoljeni troškovi su:

• Kursne razlike
• PDV, porezi i carinska davanja
• Troškovi transfera novca
• Nenamenski troškovi
• Kamate
• Troškovi naplate duga i usluga
• Troškovi  nastali u korist realizacije nekog drugog projekta
• Troškovi pripreme projektnog predloga

Evaluacija/ Izveštavanje/ Kontrola/ Revizija

Proces evaluacije, isti je kao i u programu FP7, program koji je prethodio Horizontu 2020. Po primljenom predlogu, odeljenje zaduženo za implementaciju će proveriti podobnost predloga, a u skladu sa krterijumima definisanim u predlogu. Svi podobni predlozi će onda biti ocenjivani nezavisno od strane minimum tri stručnjaka u skladu sa prethodno određenim kriterijumima evaluacije.

Kriterijumi evaluacije u okviru Horizonta 2020 su: Izuzetnost, Uticaj i Efikasnost u implementaciji

• Izuzetnost: Jasnoća i ispravnost; Kredibilitet predloženog pristupa; Stabilnost koncepta; Izuzetnost i ambicioznost predloga;
• Uticaj: Očekivani uticaji koji se već nalaze na spisku u Radnim programima; Poboljšanje kapaciteta inovacije i integracije novog znanja; Ojačavanje konkurentnosti i razvoja kompanija razvijanjem inovacija koje su potrebne Evropi i globalnom tržištu; Uticaji životne okoline i drugi bitni društveni uticaji; Efikasnost predloženih mera za iskorišćavanje i diseminaciju rezultata projekta;
• Efikasnost u implementaciji: Koherencija i efikasnost radnog plana; Usklađenost učesnika sa konzorcijumom; Prikladnost rukovodećih struktura i procedura, uključujući upravljanje rizikom i inovacijama.

U prvoj fazi, biće evaluirani samo kriterijumi: izuzetnost i procena uticaja.

Ako je vaš predlog prihvatljiv, biće evaluiran od strane nezavisnih evaluatora, stručnjaka iz oblasti za koju konkurišete, ali pre svega od strane jako dobro kotiranih tržišno orijentisanih nezavisnih pojedinaca (biznismena). Predlog projekta se ocenjuje isključivo na osnovu svoje izvrsnosti, posebno ceneći: sinopsis, radne biografije ljudi iz vašeg tima, dosadašnja dostignuća msp i angažovanih pojedinaca. Svi projekti, biće evaluirani u isto vreme. Projekti koji konkurišu u dve faze, biće evaluirani nakon prve a zatim i nakon druge faze a prema kriterijumima za vrednovanje za svaku fazu.

Kako se biraju evaluatori? Evropska komisija imenuju nezavisne ocenjivače za svaki poziv iz baze eksperata. Prilikom izbora evaluatora, kriterijumi su:

• visok nivo stručnosti, iskustva i znanja u relevantnim oblastima (npr. projekt menadžment, inovacije, eksploatacija, širenje i komunikacija)
• veštine, iskustva i znanje
• geografska raznolikost
• rodna ravnopravnost
• eksperti iz privatnog i javnog sektora

U principu, vaš predlog će ispitivati najmanje tri, u mnogim slučajevima pet ili više ekperata.

Izveštajni period je  definisan u Ugovoru (GA-general agreement): tehnički/stručni i finansijski deo (finansijski izveštaj se obračunava u evrima). Izveštaji se mogu potražiti i do 60 kalendarskih dana od poslednjeg dana projekta.

Kontrola predstavlja proveru implementacije projektnih aktivnosti; Kontrole su moguće u toku trajanja projekta ali i nakon 2 godine od poslednje uplate.

Revizorska kontrola takođe u toku trajanja projekta i nakon 2 godine od finalne/poslednje uplate.

Radni programi

Mogućnosti finansiranja za Horizont 2020, dati su u višegodišnjim radnim programima koji pokrivaju veliku većinu dostupne podrške, uključuju veliki broj tema. Radni programi, pripremljeni su od strane Evropske komisije u okviru zakonodavstva Horizonta 2020 ali i kroz proces strateškog programiranja koji integriše ciljeve politike EU i određuje prioritete. Priprema radnih programa, podrazumeva konsultacije Evropske komisije sa zainteresovanim stranama.

Glavni radni programa (Work programme) Horizont 2020, obuhvata 18 tematskih celina i opšte anekse koji opisuju opšta pravila kao što su, standardni uslovi prihvatljivosti i kriterijuma, oblast delovanja, kriterijumi izbora i dodele kriterijuma itd. Svaka tematska sekcija je samostalna, i opisuje opšte ciljeve koji se odnose na tu oblast, propisuje svoje konkurse i teme (topics) u okviru svakog poziva (calls). Radni programi, definisani su po kategorijama.

Prvi radni programa predvidjen je za vremenski period 2014 i 2015, i iznosi više od 15 milijardi evra, a radne programe možete pronaći na linku Evropske komisije, namenjenom promociji radnih programa.

Teme u okviru radnih programa, sastoje se iz 3 dela:

• Postavljanje konteksta i problema koji je potrebno rešiti (Specific challenge)  
• Opisivanje problema, odredjivanje fokusa i granica delovanja (Scope)
• Opisuje ključne delove očekivanih rezultata (Expected impact)

Pozivi za konkurisanje, odnosno konkursi za finansijska sredstva, otvoreni su zavisno od oblasti privrede ili nauke koju pokrivaju. Trajanje poziva je od par meseci do godinu dana.  

Sve aktuelne konkurse za predloge projekta, možete pogledati putem linka na kome možete pretražiti oblast koja vas interesuje.

Konkurisanje u 5 koraka:

Korisno je da, prilikom konkurisanja, koristite priručnik EK o uslovima za dobijanje finansijskih sredstva u okviru programa Horizont 2020.

1. Pronaći odgovarajući predlog projekta. Ako konkurišete prvi put, korisno je da  pročitate priručnik Evropske komisije.

Kada ste sigurni da je ideja koju želite da realizujete dobra, i kada ste se upoznali sa mogućnostima finansiranja projekta, treba da potražite partnera.

2. Potražiti partnera za zajedničke projekte. Većina projekata koji su finansirani od strane EU, su zajednički projekti i uključuju najmanje 3 organizacije iz različitih zemalja EU ili pridruženih članica. Potražite partnere pre nego što se odlučite za konkurisanje.   

Privredna komora Srbije, kao članica Evropske mreže preduzetništva, jednog od instrumenata Evropske komisije, može Vam pomoći da nađete partnera. Više informacija potražite u odeljku traženje partnera ili nas kontaktirajte elektronskom poštom: een@pks.rs

3. Neophodno je da kreirate nalog na portalu za prijavljivanje, pri čemu ćete dobiti PIC- Participant Identification Code broj. On će biti jedinstven za vas.

4. Registrujte svoju organizaciju putem linka. To je proces koji bi ste trebali da uradite na poćetku procesa konkurisanja. Ako želite da učestvujete u određenom predlogu projekta, vaša organizacija treba da bude registrovana sa minimum 9 znakova, koji su jedinstveni za Vašu organizaciju i koji će biti korišćeni u korespodenciji sa Evropskom komisijom.

5. Pošaljite Vaš predlog projekta Evropskoj komisiji, to ćete uradi online.

Da biste poslali svoj predlog projekta, potrebno je da odete na deo portala pod nazivom Elektronsko podnošenje predloga, koje odgovara određenom pozivu. Morate biti prijavljeni sa svojim nalogom, kako bi ste popunili i poslali vaš predlog projekta Evropskoj komisiji.

Sve aktuelne konkurse za predloge projekta, možete pogledati putem linka na kome možete pretražiti oblast koja vas interesuje.

Konkurisanje u 5 koraka:

Korisno je da, prilikom konkurisanja, koristite priručnik EK o uslovima za dobijanje finansijskih sredstva u okviru programa Horizont 2020.

1. Pronaći odgovarajući predlog projekta. Ako konkurišete prvi put, korisno je da  pročitate priručnik Evropske komisije.

Kada ste sigurni da je ideja koju želite da realizujete dobra, i kada ste se upoznali sa mogućnostima finansiranja projekta, treba da potražite partnera.

2. Potražiti partnera za zajedničke projekte. Većina projekata koji su finansirani od strane EU, su zajednički projekti i uključuju najmanje 3 organizacije iz različitih zemalja EU ili pridruženih članica. Potražite partnere pre nego što se odlučite za konkurisanje.   

Privredna komora Srbije, kao članica Evropske mreže preduzetništva, jednog od instrumenata Evropske komisije, može Vam pomoći da nađete partnera. Više informacija potražite u odeljku traženje partnera ili nas kontaktirajte elektronskom poštom: een@pks.rs

3. Neophodno je da kreirate nalog na portalu za prijavljivanje, pri čemu ćete dobiti PIC- Participant Identification Code broj. On će biti jedinstven za vas.

4. Registrujte svoju organizaciju putem linka. To je proces koji bi ste trebali da uradite na poćetku procesa konkurisanja. Ako želite da učestvujete u određenom predlogu projekta, vaša organizacija treba da bude registrovana sa minimum 9 znakova, koji su jedinstveni za Vašu organizaciju i koji će biti korišćeni u korespodenciji sa Evropskom komisijom.

5. Pošaljite Vaš predlog projekta Evropskoj komisiji, to ćete uradi online.

Da biste poslali svoj predlog projekta, potrebno je da odete na deo portala pod nazivom Elektronsko podnošenje predloga, koje odgovara određenom pozivu. Morate biti prijavljeni sa svojim nalogom, kako bi ste popunili i poslali vaš predlog projekta Evropskoj komisiji.

Potprogram KULTURA, u kome Srbija ima pravo učešća, koji obuhvata četiri konkursa:

• Evropski projekti saradnje;
• Evropske platforme;
• Evropske mreže i
• Projekte književnih prevoda.

U okviru potprograma KULTURA postoje mogućnosti za:

Evropske projekte saradnje

Obuhvataju projekte između organizacija u kulturnom i kreativnom sektoru unutar i van Evropske unije.  Projekti mogu da pokriju jednu ili više oblasti u okviru kulturnog i kreativnog sektora i mogu biti multidisciplinarni.

Finansiranje je obezbeđeno za dve vrste projekata:

• Projekti saradnje manjeg obima (nosilac projekta i najmanje dve druge organizacije, kao partneri na projektu);
• Projekti saradnje velikog obima (nosilac projekta i najmanje pet drugih organizacija, kao  partneri na projektu).

Za projekte mogu da se prijave organizacije koje deluju u kulturnom i kreativnom sektoru, ali ne i pojedinci. Maksimalno vreme za izvođenje projekata je 48 meseci.

Evropske platforme

Projekti u okviru ove komponente su namenjeni platformama kulturnih organizacija koji promovišu mlade umetnike i stimulišu osmišljavanje i realizaciju programa i umetničkog rada.

Projekti podržavaju sledeće vrste aktivnosti:

• Pospešivanje mobilnosti i vidljivosti kreatora i umetnika – posebno onih koji nemaju dovoljno međunarodnog iskustva;
• Stimulisanje istinskog, sveobuhvatnog osmišljavanja i realizacije programa različitih kulturnih i umetničkih aktivnosti, sa posebnim osvrtom na olakšavanje pristupa kulturnim delima, koji ne dolaze iz evropskih država, putem međunarodnih turneja, događaja, izložbi, festivala;
• Doprinos razvoju publike i omogućavanje veće vidljivosti evropskih vrednosti i različitih kultura.

Za projekte mogu da se prijave organizacije koje deluju u kulturnom i kreativnom sektoru, ali ne i pojedinci.

Evropske mreže

U okviru ovih konkursa evropske mreže mogu finansirati:

• Aktivnosti namenjene jačanju kapaciteta zaposlenih u kulturnom i kreativnom sektoru u cilju sticanja specifičnih znanja i veština, uključujući i ona koja se odnose na prilagođavanje na digitalne tehnologije;
• Aktivnosti koje omogućavaju međunarodnu saradnju radnika u kulturnom i kreativnom sektoru, kao i mogućnosti za napredovanje u karijeri i širenju uticaja kako u Evropi, tako i šire;
• Aktivnosti kojima se osnažuju evropske organizacije u kulturnom i kreativnom sektoru, kao i međunarodno umrežavanje koje vodi ostvarenju novih profesionalnih mogućnosti.

U okviru ovih konkursa mogu učestvovati mreže aktivne u kulturnom i kreativnom sektoru, ali ne i pojedinci.

Projekte književnih prevoda

Projekti u oblasti književnih prevoda obuhvataju projekte prevoda i objavljivanje „paketa“ književnih dela sa i na jezike koji su odobreni pozivom, kao i promociju prevedenih „paketa“ dela, uključujući i odgovarajuću upotrebu digitalne tehnologije, kako u promociji, tako i u distribuciji dela.

Za projekte se mogu prijaviti izdavači i izdavačke kuće, ali ne i pojedinci.

Potprogram MEDIJI, u kome Srbija nema pravo učešća, koji je namenjen razvoju audiovizuelnog sektora koji podržava produkciju, distribuciju, promociju i bioskopsko prikazivanje evropskih filmova. Očekuje se i da se Srbija pridruži potprogramu za medije posle usklađivanja zakonodavstva u audiovizuelnoj oblasti sa pravnim okvirom Evropske unije (Zakon o javnim servisima, Zakon o digitalnim medijima).