U FOKUSU
InfoSSPHrvatska u EU

  

U pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji na Međuvladinoj konferenciji u Briselu 10. decembra 2018. godine su otvorena dva poglavlja:  Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 18 -  statistika.

Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika

Pravna tekovina u području ekonomske i monetarne politike sadrži posebna pravila kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka u državama članicama, zabranjuje se direktno financiranje javnog sektora od strane centralne banke te se zabranjuje povlašten pristup javnog sektora financijskim institucijama. Od država članica se očekuje da usklade svoje ekonomske politike i da se pridržavaju odredbama Pakta o stabilnosti i rastu, koji se odnosi na fiskalni nadzor. Nove države članice se isto tako obavezuju na usklađivanje s kriterijumima propisanim u Ugovoru o osnivanju EZ-a kako bi bile sposobne uvesti evro u dogledno vreme nakon pristupanja. Do tada će učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice s izuzećem primene evra te će tretirati svoje kurseve kao pitanje od opšeg interesa. 

Poglavlje 18 - statistika

Pravne tekovine EU u oblasti statistike se, gotovo isključivo, sastoje od zakonodavstva koje ima direktnu primenu u državama članicama, kao što su uredbe Evropskog parlamenta i Saveta i odluke i uredbe Evropske komisije. Pravne tekovine EU koje uređuju pitanje statistike sadrže i širok spektar metodoloških priručnika i uputstava u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja. Međunarodni sporazumi ili međunarodni standardi, kao i kodeks prakse u statistici, obezbeđuju dalju osnovu za statističku proizvodnju. 

Na osmoj međuvladinoj konferenciji koja je održana 25. juna 2018. godine u Luksemburgu, otvorena su dva nova poglavlja u pregovorima Republike Srbije i Evropskom unijom: Poglavlje 13 - ribarstvo i Poglavlje 33 - budžetske i finansisjke odredbe.

Poglavlje 13 - Zajednička politika ribarstva Evropske unije obuhvata pitanja iskorišćavanja i upravljanja ribljim bogatstvima, pitanja uređenja tržišta ribljim proizvodima, pitanja strukturne politike, nadzora i kontrole, kao i međunarodnu saradnju u ribarstvu. Politika Evropske unije u oblasti ribarstva reformiše se svakih deset godina, kao odgovor na promene koje se odnose na količinu ribe, kao i na opšte privredne prilike u ribarstvu. Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti ribarstva biće ispunjenost zahteva u pogledu kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, čime će se stvoriti uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa.  

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

Na međuvladinoj konferenciji u Briselu, koja je održana 11. decembra 2017. godine, otvorena su dva nova poglavlja u pregovorima Republike Srbije sa Evropskom unijom: Poglavlje 6 - pravo privrednih društava i Poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom.

Poglavlje 6 - U okviru ovog poglavlja razmatraju se pitanja u vezi sa osnivanjem i obavljanjem delatnosti privrednih društava u državama članicama EU, pri čemu su uređena pravila o osnivanju, registraciji, obavljanju delatnosti, domaćem i prekograničnom spajanju i podeli privrednih društava. Istovremeno, ovim poglavljem obuhvaćena su i pitanja računovodstva i revizije, što uključuje pravila o uspostavljanju sistema provere kvaliteta rada revizorske struke, efikasnog sistema javnog nadzora, kao i sistema objavljivanja godišnjih finansijskih izveštaja. Usklađivanjem zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti prava privrednih društava se, između ostalog, stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu Evropske unije. Istovremeno, na ovaj način se dodatno potvrđuje pravna sigurnost, koja je neophodan preduslov za uspešno poslovanje i investicije. 

Poglavlje 30 se odnosi na propise o Zajedničkoj trgovinskoj politici, propise koji se primenjuju na spoljnu trgovinu - uključujući carine, obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sve trgovinske sporazume Evropske unije sa trećim državama - kao i na razvojnu i humanitarnu pomoć koju EU pruža državama u razvoju i najmanje razvijenim državama. Nakon pristupanja, Srbija će imati obavezu da postupa u skladu sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije. Srbija će biti deo carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne (preferencijalne i nepreferencijalne) trgovinske režime koje EU dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala (Generalised System of Preferences - GSP). Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim državama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim državama. Okončanjem pregovora sa EU učvrstiće se mogućnost sklapanja različitih oblika strateških saveza i zajedničkih ulaganja srpskih partnera s partnerima iz ostalih država članica EU radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima.Podaci iz 2016. godina govore da Srbija već sada, uglavnom izvozi u druge države članice Evropske unije (oko 63%) ili kandidate za njeno članstvo (27%), što iznosi oko 80% srpskog izvoza u toj godini. Evropska unija ima veliki broj potpisanih trgovinskih sporazuma, te će srpska preduzeća uglavnom zadržati povlastice koje su do sada imale. Ovo se pre svega odnosi na evropske države, poput članica CEFTA (zapadni Balkan i Moldavija), EFTA (Švajcarska, Island, Lihtenštajn, Norveška) i Tursku (sa kojom EU ima sporazum o carinskoj uniji). Izvoz Srbije u Rusiju iznosi oko 5% ukupnog izvoza Srbije u svet. Srbija će naslediti mogućnost izvoza po povlašćenom režimu u skladu sa mrežom trgovinskih sporazuma EU (33 sporazuma u primeni, 27 u privremenoj primeni do pune ratifikacije i stupanja na snagu i 23 sporazuma koji su zaključeni i čekaju potpisivanje). 

____________________________________________________________________________________________________________________________________________

Na Šestoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, koja je održana 20. juna 2017. godine, otvorena su dva nova poglavlja u pregovorima Republike Srbije sa Evropskom unijom i to Poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine i Poglavlje 29 – carinska unija. 

Poglavlje 7 odnosi se na usklađivanje propisa Srbije sa propisima EU u oblasti intelektualne svojine sa ciljem da se doprinese većoj pravnoj sigurnosti, stimulisanju stavaralaštva, ubrzanju tehnološkog razvoja i borbi protiv piraterije. Ovo poglavlje obuhvata zaštitu autorskih i srodnih prava, prava industrijske svojine, odnosno zaštitu žiga i dizajna, i delimično materiju zaštite patenata, kao i pravila o sprovođenju zaštite u ovim oblastima. Unapređenje pravnog okvira i mehanizama za zaštitu prava intelektualne svojine od posebne je važnosti za privredu, posebno za sektor malih i srednjih preduzeća jer time njihovi proizvodi i usluge dobijaju značajan nivo ekskluzivnosti. Time se doprinosi jačanju konkurentnosti samih kompanija koje danas, da bi opstale na tržištu, moraju da budu usmerene na stvaranje znanja, razvijanju aktivnosti koje vode transferu tehnologija i komercijalizaciji inovacija, odnosno plasiranju njihovih inovativnih ideja na tržište.

Kod poglavlja 29 o carinskoj uniji, pravne tekovine EU sastoje se od zakonodavstva koje se primenjuje u  članicama, uključujući Carinski kodeks EU i prateće odredbe o njegovom sprovođenju. Kada je reč o carinskoj uniji, nema pregovaranja ni o tranzicionim periodima za prilagođavanje sistemima, što znači da se u sustini u ovom poglavlju pregovori vode o dinamici usvajanja starih tekovina EU i implementaciji tih procesa. Otvaranjem poglavlja 29, Srbija je napravila korak ka toma da postane deo Carinske unije EU, što omogućava da se izvoz u uvoz u EU obavlja automatski, bez carinskih procedura na granici. To faktički znači, da preduzeća komuniciraju sa carinskim administracijama samo razmenom poruka, a kamioni slobodno prelaze granice. Da bismo postali deo Carinske unije, potrebno je da potpuno harmonizujemo i primenimo carinske propise i unapredimo administrativni kapacitet naše Carine. I to će biti predmet daljih pregovara, sada kad je poglavlje otvoreno. 


Na Petoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, koja je održana 27. februara 2017. godine, otvorena su dva nova poglavlja u pregovorima Republike Srbije sa Evropskom unijom i to Poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika i Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura, koje je privremeno i zatvoreno. 


Na Četvrtoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, koja je održana 13. decembra 2016. godine, otvorena su dva nova poglavlja u pregovorima Republike Srbije sa Evropskom unijom i to Poglavlje 5 - javne nabavke i Poglavlje 25 - nauka i istraživanje, koje je privremeno i zatvoreno.

Poglavlje 5 posvećeno je javnim nabavkama, važnom segmentu funkcionisanja privrede koji je neophodan za postizanje ciljeva slobodnog tržišta. Zanimljivost u vezi sa poglavljem 5 je da EU nije zahtevala merila za njegovo otvaranje. O značaju uređenja ove pregovaračke oblasti, govori podatak da javne nabavke čine 20 odsto bruto domaćeg proizvoda u zemljama EU, a oko 15 odsto na globalnom nivou. Način na koji se koristi novac poreskih obveznika ima veliki značaj za kvalitet usluga koje država pruža građanima i privredi. Jačanjem transparentnosti javnih nabavki stvaraju se pretpostavke da što veći broj potencijalnih ponuđača sazna za potrebe naručilaca. To dalje dovodi do jačanja konkurencije među njima i mogućnosti da država za dati novac, dobije najbolju ponudu na tržištu. Time je moguće ostvariti značajne uštede, za isti obim kupljenih dobara, usluga i radova

Poglavlje 25 - Nauka i istraživanje, podrazumeva usklađivanje pravila u okviru ovih oblasti sa onima koja važe u zemljama EU sa ciljem unapređenja domaćeg naučnog i tehnološkog sistema kao jednog od ključnih činilaca održivog i privrednog razvoja. Pristupanjem naučnom sistemu Evropske unije, državama članicama otvaraju se mogućnosti punopravnog učešća u programima EU za nauku i istraživanje, što omogućava uključivanje njenih naučnika u međunarodne projekte i obezbeđivanje dodatnih sredstava za finansiranje istraživanja.