Proces liberalizacije tržišta regiona jugoistočne Evrope započeo je 2001 godine potpisivanjem  Memoranduma o liberalizaciji i olakšicama u trgovini u Briselu, pod okriljem Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope¹  i time je otvoren proces pregovora koji su vodili zaključivanju mreže od 32 sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima koja je uspostvljena između Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore. Pojedine zemlje istog regiona imaju i potpisan sporazum sa UNMIK  (Kosovo kao carinska teritorije).

Ulaskom Rumunije i Bugarske u EU 1 januara 2007, Sporazum CEFTA 2006  obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Crnu Goru,UNMIK/Kosovo.

Sporazum  CEFTA  2006 parafiran je 9. novembra 2006. a potpisan  19. decembra  2006. godine. Sve zemlje su ratifikovale i  primenjuju Sporazum CEFTA  2006. Za Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Moldaviju  i  UNMIK, Sporazum je stupio na snagu 26. jula 2007. , Hrvatsku  22. avgusta, Srbiju 24. oktobra  i BiH 22. novembar 2007

• Veću harmonizaciju trgovinskih odnosa u regionu imajući u vidu da je mreža bilateralnih sporazuma zbog različitih šema značajno komplikovala međusobne trgovinske odnose, a samim tim i snalaženje poslovnih ljudi u njima.

• Poboljšan je  mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene Sporazuma što je značajno novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije trgovine u regionu.

• Otvorena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini između zemalja u regionu i regiona sa EU) što će snažno podstaći izvozni i investicioni kapacitet regiona, rast njegove tehnološke opremljenosti i konkurentnosti a time i potreban nivo sposobnosti proizvoda za plasman na tržištu EU kao i globalnim okvirima.

• Sporazumom CEFTA 2006 su otvorene i nove oblasti razvoja međusobnih ekonomskih odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija, javnih nabavki, intelektualne svojine.

• Za Srbiju je posebno značajno što Sporazum predviđa da se međusobni trgovinski odnosi članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO i EU². To praktično znači da i pre članstva u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja sa njihovim pravilima što predstavlja snažan faktor predvidljivosti i transparentnosti za strane partnere, za strane ulagače ali i za same privrednike, posebno kada se radi o malim i srednjim preduzećima koja su najosetljivija na defcite u sistemskom okviru i slabosti insitucija.

• Osnovna ili bazna carina na koju će se primenjivati postepena smanjenja carina je ona carinska stopa koja koja važi na dan pre stupanja Sporazuma na snagu.
• U carinskoj klasifikaciji roba koje su predmet Sporazuma CEFTA će se koristi Kombinovana carinska nomenklatura.
• Na dan stupanja na snagu Sporazuma ukinuće se sva količinska ograničenja izvoza i uvoza i neće se uvoditi nova.
• Od dana stupanja Sporazuma na snagu ukinuće se sve izvozne carine, takse jednakog dejstva carinama i izvozne takse fiskalne prirode i neće se uvoditi nove
• Neće se uvoditi nove uvozne carine, takse jednakog dejstva i uvozne takse fiskalne prirode niti će se povećavati u odnosu na one koje se primenjuju od dana koji prethodi danu potpisivanja Sporazuma.
• Pošto se Sporazum odnosi na industrijske i poljoprivredne proizvode, pod pojmom industrijskih proizvoda se podrazumevaju proizvodi razsvrstani u glavama od 25. do 97. glave Kombinovane nomenklature (izuzetci su sadržani u posebnom aneksu –Aneks 1) dok se pod pojmom poljoprivrednih proizvoda podrazumevaju proizvodi svrstani u glavama 1 do 24  Kombinovane nomenklature.
• Svi oni industrijski proizvodi čiji uvoz nije bio liberalizovan na dan stupanja na snagu ovog Sporazuma, biće predmet postepenog smanjenja carina do 31 decembra 2008 (tranzitivni period)³.
• Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom kao i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije.
• Liste proizvoda na režimu carina i uvoznih kvota su iste one koje su bile sastavni deo bilteralnih sporazuma i u tom smislu zaključivanje CEFTA ne znači dodatnu liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima ali je to intencija u toku daljeg razvoja ovog Sporazuma.
• Prava i obaveze potpisnica CEFTA u pogledu primene sanitarnih i fitosanitarnih mera će biti regulisane odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera. Ono što je posebno značajno je da se strane potpisnice ohrabruju da stupe u pregovore koji bi vodili zaključivanju sporazuma o harmonizaciji ili međusobnom priznavanju ovih mera u skladu sa relevantnim odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera kao i drugih relevantnih međunarodnih sporazuma.
• Takođe, Sporazum predviđa da strane potpisnice stupe u pregovore za zaključivanje sporazuma o harmonizaciji njihovih tehničkih propisa i standarda, i međusobnog priznavanja procedura ocenjivanja usklađenosti u skladu sa relevantnim odredbama Sporazuma STO o tehničkim barijerama u trgovini i drugim međunarodnim sporazumima pre 31. decembra 2010. godine.
• Pravila o poreklu zasnivaju se na Panevropskim pravilima o poreklu. Pravila za dokazivanje porekla su uglavnom ista kao i kod bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Suštinska novina je što je  data  mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini između zemalja u regionu. Takođe je predviđeno da će se, u kasnijoj fazi, kada svaka zemlja ponaosob ispuni odgovarajuće uslove prema EU i stekne pravo bilateralne kumulacije porekla sa EU, moći da vrši kumulacija porekla zemalja regiona sa EU. Bliže o kumulaciji porekla dato je u članovima 3 i 4 posebnog Protokola uz Sporazum. Pojedine zemlje iz regiona – Hrvatska i Makedonija koje imaju zaključene Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju EU, su samim tim i ispunile uslov EU da mogu sa njom da kumuliraju poreklo. Za Srbiju se takva mogućnost otvara onda kada potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanji sa EU.
• Sporazumom su precizno regulisani rokovi sa usaglašavanje tehničkih prepreka trgovini,konkurencije, javnih nabavki i zaštite intelektualne svojine.
• U pogledu oblasti konkurencije rok za primenu principa konkurencije za sva preduzeća regiona je 1 maj 2010, za usaglašavanje tehničkih prepreka trgovini u skladu sa Sporazumom STO o tehničkim preprekama je 31 decembar 2010., a rok u kome sve potpisnice moraju da obezbede nediskriminaciju u pogledu javnih nabavki je 1 maj 2010.
• Kada se radi o merama zaštite, zajednička izjava svih zemalja je da kojima se utvrđuju pravila i neće primenjivati anti-damping, kompezatorne ili zaštitne mere dok ne donesu detaljne interne propise procedure i određuju tehnička pitanja vezana za primenu takvih mera.
• Međutim, bez obzira na pravila STO i zajedničku izjavu, u Sporazumu je predviđeno da  ukoliko se bilo koji proizvod uvozi iz potpisnice ovog Sporazuma u tako povećanim količinama i pod takvim uslovima da prouzrokuje ili preti da prourokuje ozbiljnu štete domaćim proizvođačima sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda strana uvoznica može preduzeti odgovarajuće bilateralne zaštitne mere prema strani izvoznici pod uslovima i u skladu sa relevantnim procedurama utvrđenim u članu 24 Sporazuma.
• Pored toga, u članu 23 bis je predviđen posebni zaštitni mehanizam za uvoz poljoprivrednih proizvoda koji predviđa, da u slučaju da uvoz proizvoda poreklom iz jedne Strane, koji su premet koncesija o liberalizaciji iz Aneksa 3, prouzrokuje ozbiljan poremećaj na tržištu ili domaćem regulatornom mehanizmu, strane uđu u konsultacije radi pronalaženja odgovarajućih rešenja. U očekivanju takvog rešenja pogođena Strana može preduzeti odgovarajuće mere koje oceni neophodnim.
• Bilateralne zaštitne mere će biti u formi uvećane carine s tim da njihov nivo neće prelaziti nivo MFN carinske stope (njen nivo će biti niži od nivoa uobičajene carine) koja se primenjuje i koja je na snazi u trenutku kada je aktivnost preduzeta, ili je na snazi na dan koji neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog Sporazuma.
• Takođe, isti instrument će moći da se primeni ukoliko neka od strana potpisnica ima ozbiljne teškoće sa platnim bilansom, u skladu sa STO odredbama - ograničenog trajanja i neće prelaziti ono što je neophodno za poboljšanje stanja platnog bilansa, postepeno će se ublažavati kako se budu poboljšavali uslovi platnog bilansa i biće  ukinute kada uslovi više ne budu opravdavali njihovo održavanje. Strana će odmah informisati druge Strane o njihovom uvođenju i  kad god je to izvodljivo, o vremenskom rasporedu za njihovo ukidanje.
• Trgovina usluga je definisana u skladu sa odredbama Opšteg sporazuma o trgovini uslugama: GATSi ova oblast će u narednom periodu biti u fokusu dalje liberalizacije u regionu.
• Posebno je naglašena obaveza potpisnica CEFTA ka stvaranju i održavanju stabilnih, povoljnih i transparentnih uslova za strane investitore kao i međusoban nediskriminaoran tretman i punu zaštitu.
• Nova oblast saradnje – zaštita intelektualne svojine je regulisana u skladu sa relevantnim međunarodnim sporazumima kao i sa pravilima Sporazuma STO o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva.

¹ Na inicijativu EU, juna 1999 je doneta odluka o stvaranju Pakta za stabilnost JIE. U osnivačkom dokumentu Pakta, više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija je preuzelo obavezu jačanja zemalja JIE i zasnovan je na iskustvima i lekcijama stečenim u rešavanju međunarodnih kriza – paralelno rešavanje problema u tri sektora: kreiranje bezbednog okruženja, unapređenje održivih demokratskih sistema i unapređenje ekonomskog i socijalnog blagostanja.

² Pravilima STO i EU „pokrivene” su, između ostalih i oblasti: sanitarnih i fitosanitarnih mera; tehničkih prepreka u trgovini; zaštita konkurencije; državna pomoć; usluge; zaštita intelektualne svojine...

³ Srbija je ukinula carine na uvoz svih industrijskih proizvoda u trgovini sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom, a ta lista pune liberalizacije obuvata i poljoprivredne proizvode u slučaju Makedonije i Bosne i Hercegovine.